Valentina Linardi je spisateljica koja je živela na tri različita kontinenta i planira da ih doda još. U svojoj priči za "Biznis insajder" otkrila je iskustvo koje joj je donelo preseljenje u Japan. Kako je istakla, otišla je pre tri godine zbog posla, ali i dalje joj je teško da se navikne na poslovne navike u ovoj zemlji.
"Mnogo toga u Japanu me je iznenadilo, posebno kada je reč o poslovnoj kulturi. Kada sam se preselila, počela sam da radim u jednoj dugogodišnjoj japanskoj kompaniji. Iako mogu da govorim samo iz ličnog iskustva, otkriću vam nekoliko stvari za koje mi je trebalo više vremena da se naviknem.
Faks mašine su i dalje popularne
Dok su mnoge kompanije u svetu prestale da ih koriste, u Japanu su faks mašine i dalje prilično zastupljene - čak i u domovima. Jedva mesec dana nakon što sam počela da radim, morala sam da pošaljem svoju evidenciju radnih sati - na papiru, a ne digitalno, kako sam navikla.
Moj menadžer je tražio da to pošaljem faksom, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Bila sam baš iznenađena. Kao milenijalka, nisam videla nikoga da koristi faks mašinu još od 2010. godine. Pitala sam da li mogu da pošaljem mejlom. Pristao je, ali je njegova zbunjenost gotovo bila jednaka mojoj.
Takođe sam primetila da mnoge moje kolege štampaju mejlove, što su u mojoj bivšoj firmi u Italiji radili samo najstariji zaposleni. Meni to deluje kao čisto rasipanje papira.
Poslovne proslave izgledaju drugačije
Jedno od nepisanih pravila rada u japanskoj kompaniji je prisustvovanje "nomikai", što su, u suštini, okupljanja na piću. Nomikai može da bude unapred organizovan, obično od strane neke koleginice, kako bi svi mogli da prisustvuju. Ponekad su spontani i dogovaraju se u poslednjem trenutku.
Iz mog iskustva, odbijanje poziva na nomikai može da bude rizično jer može da se protumači kao nepoštovanje nadređenih i kolega. Ovi događaji često uključuju mnogo alkohola, a ponekad sam osećala pritisak da nastavim da pijem. Iako mi se ne dopadaju ovakvi sastanci, razumem zašto su popularni. Radna atmosfera u Japanu može da bude prilično stroga i formalna, pa malo alkohola pomaže ljudima da se opuste i budu prisniji sa kolegama.
Ostanak u istoj firmi do penzije nije retkost
U zemljama poput Italije i SAD-a, promena posla je sasvim normalna i mnogi ljudi tokom karijere često prelaze iz jedne kompanije u drugu. U Japanu, međutim, mnogi radnici su "seishain", odnosno stalno zaposleni na neodređeno vreme.
Seishain ugovori obezbeđuju sigurnost posla i uključuju pravila koja otežavaju otpuštanje zaposlenog, redovne povišice i bonuse, kao i to da poslodavac pokriva većinu poreza zaposlenog. Ova praksa je povezana sa konceptom "shushin koyo", što znači doživotno zaposlenje.
Kada diplomiraju, neki radnici potpisuju ugovor sa kompanijom i ostaju u istoj firmi sve do penzije. Takođe, može biti veoma teško napustiti posao u Japanu. Neki zaposleni čak angažuju stručnjake da im pomognu da daju otkaz. Odlazak iz firme se često smatra društveno neprihvatljivim".
BONUS VIDEO:
