Inspekcijski nadzor je pojačan i u drugim gradovima Srbije i svakako će se vršiti tokom leta usled pojave slinavke i šapa širom Evrope. Kako da znamo da li jedemo bezbedno meso, kako da ga skladištimo i konzumiramo, otkrila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije.
"Što se tiče toga odakle stiže, sada se time bave inspekcijski organi, ali što se tiče roka skladištenja, na primer, generalno manji komadi piletine i čuretine mogu kraće da se čuvaju, ako su veći komadi, mogu duže. E sad, obično se ljudi pitaju: 'A šta se dešava da, ako na primer, istekne rok skladištenja i sad mi konzumiramo tu piletinu ili ćuretinu?'.
Suština jeste u tome da na prvom mestu strada kvalitet. Dakle, suprotno onome što ljudi misle - da je odmah pokvareno, nije odmah pokvareno posle isteka ta tri meseca, nego se vidi da je meso beličasto, može da bude i sivkasto, izgubi dosta vode, bude suvo, žilavo... Takođe, masno meso može da užegne, riba naročito može da bude jako opasna zato što ona treba da se čuva maksimalno 2-3 meseca u zavisnosti od toga koliko ima masti", objasnila je Svetlana Stanišić.
Riba može da bude opasna
Riba je rastresito meso, vrlo brzo se kvari, rekla je Svetlana Stanišić.
"Ta mast užegne, promeni ukus. Takođe može da se desi oslobađanje izvesnih enzima, pa i oslobađanje histamina iz ribe, zbog čega neki ljudi mogu da imaju reakciju sličnu alergijskoj reakciji, da budu teško otrovani ribom. Zato riba može posebno da bude opasna. Ali, dakle, to prekoračenje roka najviše ide na štetu kvaliteta. A što se tiče kvara, dakle, naravno, termičkom obradom te bakterije koje bi se eventualno umnožile, unište se. Međutim, ne unište se neki njihovi toksini. Znači, neke bakterije, luče te termootporne toksine gde i posle, znači ako je već došlo do raspada mesa, i da ga termički obradite, ono će biti drugačije. Tako da, tu su i bezbednosni rizici, ali tu je takođe i uticaj na kvalitet", upozorila je.
Način na koji se nešto skladišti je presudan.
"Ribu treba čuvati tri meseca u zamrzivaču na minus 18 stepeni. Mnogo je teško tokom transporta održati stalno tu istu temperaturu. Vi znate, i u kući nekad nestane struja, neko vreme je nemate, pa zamrzivač ne radi ili ako dođe do odleđivanja, pa ponovnog zaleđivanja, to su problematični trenuci, zato što se bakterije razmnožavaju i od jedne nastanu dve na svakih 20 minuta. Što znači, za par sati, vi ćete dobiti milione, zapravo, bakterija u nekom mesu. Zato sveže meso na sobnoj temperaturi najviše dva sata može da stoji, a termički obrađeno do četiri sata.
Posle toga nešto morate da radite s tim - ili da stavite u frižider ili da vratite na visoku temperaturu kao što se radi u nekim restoranskim objektima. Onda, na primer, isto odmrzavanje mesa može da bude veliki problem. Znači, ne odmrzava se meso tako što ga ostavite na sobnoj temperaturi iz istih razloga da se ne bi nakupile bakterije, nego ga ili držite u frižideru preko noći ili ga stavite u mikrotalasnu pećnicu ili ga stavite duže vreme u hladnu vodu. Znači, ili na nižu temperaturu ili na višu, ne držite na sobnoj temperaturi koja je optimalna.
To je idealno za razvoj većine mikroorganizama, jer ćete nakupiti bakterije. Vi ćete ispeći to meso, uništićete bakterije, ali neke bakterije luče toksine i dođe do raspadanja samog mesa zbog čega ono promeni kvalitet u smislu i mirisa i ukusa. Tako da, kad biramo meso, treba obratiti pažnju da slučajno to nije sluzavo, da nema promenjenu boju, da nema promenjen miris. Ako je sumnjivo, onda se baca", savetovala je doktorka.
Kako da izaberemo dobro meso?
Aca Ignjatović, mesar, otkrio je kako da izaberemo dobar komad mesa i da znamo da nije pokvaren.
"To se vidi po boji. Jagnjetina se prodaje najviše, junetina. Prodaje se i svinjetina, piletina, ćureće meso... Meso čuvajte u frižideru. Svaki kućni frižider ima istu temperaturu, od 0 do 4 stepena. Nemojte zamrzavati ako ćete spremati sutra ili prekosutra", savetovao je mesar.
BONUS VIDEO:
