Nakon 13 godina, zarazna bolest slinavka i šap ponovo se pojavila u Evropi. Slučajevi su potvrđeni u Nemačkoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Austrija je iz bezbednosnih razloga zatvorila 20 graničnih prelaza sa Mađarskom i Slovačkom, dok je u Slovačkoj proglašeno vanredno stanje. U Srbiji za sada nema opasnosti, ali su mere kontrole i bezbednosti pojačane na graničnim prelazima. Sada svi imaju isto pitanje - šta je bolest slinavka i šap i da li je opasna za ljude?
Bolest slinavke i šapa nije bolest koja se obično povezuje sa ljudima. To je akutna zarazna bolest koja se širi među farmama i divljim životinjama. Međutim, postoji rizik da se sa bolesne životinje prenese na čoveka. Epizootična šapa godinama nije predstavljala pretnju u našem regionu Evrope, ali su pre nekoliko meseci u Nemačkoj, a pre nekoliko dana i u Slovačkoj, otkrivene pojave bolesti.
Karakteristike bolesti
Slinavka i šap je veoma zarazna virusna bolest. Izaziva je virus iz porodice Picornaviridae. Virus se veoma lako prenosi među životinjama, otporan je na spoljašnje uticaje (npr. nisku temperaturu), a dugo opstaje u zaraženom materijalu. Do sada je identifikovano oko 60 serotipova virusa. Preležana infekcija jednim serotipom ne štiti od infekcije drugim serotipovima. Bolest najčešće pogađa papkare - kako domaće tako i divlje: goveda, ovce, svinje, koze, divlje svinje, irvase i kamile.
Načini prenošenja
Virus se prenosi na više načina, što ovu bolest čini posebno opasnom - čak i jedan slučaj može da dovede do masovnog širenja infekcije. Zaražene životinje virus izlučuju putem pljuvačke, nosnog iscedka, fecesa, urina, mleka i semena. Virus se prenosi i posredno, putem zaraženih predmeta (npr. opreme, obuće, odeće), hrane i vode.
Virus može da se širi i putem vazduha - na kopnu do 60 km, a preko mora čak i do 300 km. Prenosioci mogu da bud i ljudi, kao i životinje koje nisu papkari, poput pasa i mačaka. Rizik raste usled loše higijene, nedostatka biosigurnosti, prevelikog broja životinja u malom prostoru i nepridržavanja mera tokom transporta.
Da li ljudi mogu da se zaraze?
Da, mogu, ali se infekcija kod ljudi veoma retko dešava. Slinavka i šap kod ljudi je zoonoza, ali veoma retka. Čovek se najčešće zarazi direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, naročito putem njihovih izlučevina - pljuvačke i urina. Moguće je zaražavanje i konzumiranjem kontaminiranog mesa ili nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda. Do sada nisu zabeleženi slučajevi prenosa bolesti s čoveka na čoveka.
Rizične grupe
Na pitanje da li ljudi mogu da obole, odgovor je - da. Najrizičniji su vlasnici papkara, radnici na farmama i oni koji rade na transportu životinja, kao i veterinari.
Simptomi kod ljudi
Slinavka i šap kod ljudi se retko javlja, a kada se javi, obično ima blag tok. Simptomi liče na tzv. bolest ruku, stopala i usta. Sličnost je naročito izražena kod dece.
Prvi simptomi
Simptomi se obično javljaju 2-12 dana (najčešće 3-4 dana) nakon kontakta sa virusom. Početni znaci uključuju:
- groznicu,
- drhtavicu,
- glavobolju,
- bolove u mišićima i leđima,
- upalu grla,
- opštu slabost,
- nizak krvni pritisak,
- suva usta koja prelaze u pojačano lučenje pljuvačke.
Razvijena bolest
Zatim se pojavljuju mali, bolni mehurići koji mogu da zagnoje, što mnoge može da uplaši. Mehurići su najčešće na šakama i stopalima (posebno između prstiju), kao i u usnoj duplji (na jeziku i nepcu). Ređe se javljaju na licu. Simptomi obično traju 1-2 nedelje i u većini slučajeva prolaze sami, bez posledica.
Moguće komplikacije
Kao što je već pomenuto, komplikacije su retke. U težim slučajevima može doći do razvoja upale pluća, žutice, problema sa varenjem ili zapaljenja srčanog mišića, ali to su izuzetno retki slučajevi.
BONUS VIDEO:
