Silvija S. je Poljakinja koja godinama živi u Italiji. Godine 2016. zainteresovala se za ponudu kuće za evro, sanjajući o sopstvenom domu u mestu Nulvi. Kupila je, ali je ubrzo shvatila da je to bio samo uvod u dalja ulaganja.
Kako objašnjava u razgovoru za Tok FM, da bi postala vlasnica kuće, morala je da zamrzne 250.000 evra u banci kao garanciju ili da plati osiguranje u iznosu od 5.000 evra. Takođe, bila je obavezna da koristi isključivo lokalne materijale i izvođače radova, što je dodatno povećalo troškove.
"Da sam prekršila ta pravila, mogla sam da izgubim i kuću i sav uloženi novac. Nikad više kuća za evro. To je bila prava ruina. Polovina spratova u zgradi od 270 kvadrata izgledala je kao ogromne golubarnice", kaže Silvija.
Kako za portal objašnjava pravna savetnica sa više od decenije iskustva u Italiji, mnoge ponude kuća za evro nose sa sobom brojne restrikcije.
"Reč je o opštinskom programu čiji je cilj da se spreči odumiranje sela i manjih mesta", objašnjava ona i dodaje, međutim, da u praksi to znači visoke troškove renoviranja, duge administrativne procedure i često nekretnine u jako lošem stanju.
Ne manjka primera zgrada koje su na ovaj način oglašene, a zapravo su bespravno nadograđene ili imaju više suvlasnika. Tako je bilo i u slučaju Silvijine kuće. Nekretnina je imala čak sedam vlasnika, što je produžilo proces kupovine za čitavu godinu.
Po mišljenju pravne savetnice, ova cena je isključivo marketinški mamac. Pravi troškovi kupovine često dostižu desetine hiljada evra. Ekspertkinja ističe da učesnici moraju da uplate depozit od 5.000 evra, a da cene nekretnina na aukcijama u praksi rastu i do 30.000 evra, naročito kada se radi o atraktivnijim lokacijama.
Ona takođe upozorava da renoviranje ovakvih objekata može da bude ne samo skupo, već i veoma dugotrajno. Legalizacija delova koji nisu u skladu sa propisima, poput terasa ili nadograđenih spratova, zahteva dodatne troškove.
"Svaki rad mora da ispunjava stroge standarde i bude u skladu s lokalnim stilom. Na primer, opština može da zahteva da fasada bude određene boje. Ako su renoviranja u vašoj zemlji teška i zbog njih se ljudi i razvode, ovde to treba pomnožiti sa pet, pogotovo na jugu. Ako vam majstor kaže da će doći sutra popodne, realno će se pojaviti tek za nedelju dana i to uveče", dodaje.
Kako prenosi TOK FM, italijanske vlasti, svesne problema vezanih za program "kuća za evro", uvode nove inicijative. Sada nude novac kako bi podstakle ljude da se presele u opustela područja. Na primer, u mestima na Sardiniji moguće je dobiti 15.000 evra za renoviranje nekretnine, dok se u Apuliji dodeljuje i do 30.000 evra. Ova sredstva namenjena su za adaptaciju kupljenih objekata.
Silvija, koja je na kraju odustala od svoje prve investicije, ipak je kupila drugu kuću na Sardiniji. Iz današnje perspektive priznaje da je "kuća za evro" bila više upozorenje nego prilika.
"Gledam na to kao na loš film iz prošlosti, ali film koji me je ipak nečemu naučio", kaže ona.
BONUS VIDEO:
