Zamislite jelovnik u kojem se na tanjiru nalazi isključivo meso. Bez voća, povrća, mlečnih proizvoda, žitarica - bez kompromisa. Tako izgleda tzv. lavlja dijeta, način ishrane koji postaje sve popularniji na društvenim mrežama. Iako mnogima deluje intrigantno, nutricionisti nemaju dilemu. Reč je o kontroverznom i potencijalno opasnom režimu. Ekstremna dijeta nosi ozbiljne posledice.
Lavlja dijeta je radikalan pristup zdravlju, pa je mnogi stručnjaci oštro kritikuju. Zasniva se gotovo isključivo na mesu, iznutricama, životinjskoj masti i soli, a eliminiše ne samo prerađenu hranu, već i povrće, voće, žitarice i mlečne proizvode - upravo one grupe koje bi, prema savremenim preporukama, trebalo da budu osnova zdrave ishrane. Iako njeni zagovornici tvrde da poboljšava raspoloženje i smanjuje upale, stručnjaci upozoravaju da može da izazove ozbiljne nutritivne deficite i dugoročne zdravstvene probleme.
Šta je lavlja dijeta?
Reč je o ekstremnoj verziji mesne dijete, koja isključuje sve druge grupe namirnica, čak i kafu i čaj. U svojoj najstrožoj formi, uključuje samo crveno meso (najčešće govedinu), so i vodu. Nema ribe, jaja, piletine, a pogotovo ne biljaka.
Ova dijeta se oslanja na ideju da bi ljudi trebalo da jedu kao predatori - prirodno i instinktivno. Neki tvrde da pomaže kod upala, problema sa crevima, pa čak i depresije ili autoimunih bolesti. Koliko je to zaista istina, a koliko mit sa interneta?
Kako funkcioniše lavlja dijeta i šta kažu stručnjaci?
Stručnjaci sa portala Dietetycy.org.pl ističu da je lavlja dijeta jedan od najrestriktivnijih režima ishrane koji postoje. Iako obezbeđuje proteine i masti, potpuno zanemaruje vlakna, vitamine i antioksidanse, koji su neophodni za normalno funkcionisanje tela. Ne ispunjava nijednu od aktuelnih naučno utemeljenih preporuka o zdravoj ishrani.
"Nedostatak povrća i voća znači manjak vitamina C, folne kiseline i polifenola, koji deluju protivupalno i štite ćelije od oštećenja", upozoravaju nutricionisti.
Lavlja dijeta eliminiše i komponente koje kod osetljivih osoba mogu da iritiraju digestivni sistem - poput glutena, lektina i supstanci koje podstiču upale. To može privremeno da ublaži simptome kod osoba sa nejasnim dijagnozama, što dodatno pojačava njenu popularnost. Međutim, nedostatak raznovrsnosti u ishrani može da naruši crevnu floru, izazove deficite i pojača tegobe kada se druge namirnice ponovo uvedu. Zato ovakva ishrana nikako ne bi trebalo da se sprovodi bez nadzora stručnjaka.
Potencijalne posledice lavlje dijete uključuju:
- zatvor i probleme sa varenjem (zbog manjka vlakana),
- povećan rizik od srčanih bolesti (zbog zasićenih masti),
- mogući nedostatak vitamina i minerala,
- pad energije i lošije psihičko stanje,
- acidozu i ketozu,
- povišen holesterol,
- veći rizik od osteoporoze.
Zašto je lavlja dijeta postala popularna?
Njeni promoteri su uglavnom korisnici društvenih mreža koji zagovaraju drastične promene načina života. Često su to osobe razočarane konvencionalnim metodama lečenja, koje samostalno tragaju za "prirodnim" rešenjima. Njihove priče su često emotivne, ali bez naučne osnove.
Popularnost lavlje dijete potiče i iz psiholoških razloga. Daje osećaj kontrole i brze rezultate. U digitalnoj eri, jednostavne poruke, dramatične promene i fotografije "pre i posle" često imaju jači efekat od stručno potkrepljenih saveta nutricionista. Zato, uprkos kritikama, ova dijeta i dalje dobija pažnju.
Iako deluje jednostavno i obećava poboljšanje zdravlja, lavlju dijetu treba posmatrati s velikom dozom opreza, kao i sve druge radikalne dijete. Ishrana bazirana isključivo na mesu je rizičan eksperiment koji može da nanese više štete nego koristi. Umesto da se oslanjamo na ekstremna rešenja, bolje je pažljivo birati kvalitetnu i raznovrsnu hranu.
BONUS VIDEO:
