Podatak da su kod gotovo svakog trećeg trgovca u Srbiji koji je organizovao sniženje cena tržišni inspektori pronašli neku nepravilnost, znak je nadležnima da bi trebalo ozbiljnije da se pozabave kontrolom prodavaca koji iz dana u dan oglašavaju popuste, akcije, promocije...
Naime, od početka godine provereno je više od stotinu prodajnih objekata širom zemlje, a u čak 30 odsto kontrola bilo je kršenja propisa koji se odnose na oglašavanje i sprovođenje popusta, zbog čega će, kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, biti podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv neodgovornih trgovaca.
To samo potvrđuje da jedna od najstariji trgovačkih varki - lažna sniženja i dalje opstaju. Za takav zaključak, uostalom, nisu ni neophodni izveštaji inspekcija. Svako ko je barem jednom utrčao u radnju kada je video natpis "sniženje do 70 posto", najčešće je ubrzo bio razočaran.
Sniženja često nisu ni približna onima sa reklame, a problema nema jedino u prodavnicama garderobe. "Žao nam je, sve smo prodali", čest je odgovor kasirki u supermarketima kada kupac pita gde se nalazi artikal za koji je na reklami video da je na sniženju.
U Tržišnoj inspekciji kažu da problema sa sniženjima najviše ima u vreme sezonskih rasprodaja.
"Zbog toga Sektor tržišne inspekcije sada obavlja ciljani inspekcijski nadzor nad oglašavanjem prodajnih podsticaja, pa i sniženja cena na teritoriji cele Srbije. Sektor tržišne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede vrši kontrolu prevarnog oglašavanja sniženja cena u okviru naloga inspektorima za kontrolu oglašavanja. Na taj način se kontroliše primena Zakona o oglašavanju i Zakona o trgovini", objasnili su za "Poltikin Potrošač".
I rezultati iz proteklih godina opominju da je potrebna stroža kontrola trgovaca. U toku 2010. godine u vreme letnjih sniženja bilo je 274 kontrole.
"Trgovcima su ispisana 52 rešenja kojima je zabranjeno prevarno oglašavanje, podneto je šest prijava za privredni prestup i 48 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka", rekli su u ministarstvu.
I tu se posao inspektora završava, a na sudu je da neodgovorne trgovce kazni.
"Tržišni inspektori za povrede odredaba Zakona o oglašavanju ne izriču novčane kazne na licu mesta. U slučaju privrednog prestupa propisane kazne za pravno lice su od 300.000 do 3.000.000 dinara, a za prekršaj preduzetnika u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara", rekli su u ministarstvu.
Naime, od početka godine provereno je više od stotinu prodajnih objekata širom zemlje, a u čak 30 odsto kontrola bilo je kršenja propisa koji se odnose na oglašavanje i sprovođenje popusta, zbog čega će, kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, biti podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv neodgovornih trgovaca.
To samo potvrđuje da jedna od najstariji trgovačkih varki - lažna sniženja i dalje opstaju. Za takav zaključak, uostalom, nisu ni neophodni izveštaji inspekcija. Svako ko je barem jednom utrčao u radnju kada je video natpis "sniženje do 70 posto", najčešće je ubrzo bio razočaran.
Sniženja često nisu ni približna onima sa reklame, a problema nema jedino u prodavnicama garderobe. "Žao nam je, sve smo prodali", čest je odgovor kasirki u supermarketima kada kupac pita gde se nalazi artikal za koji je na reklami video da je na sniženju.
U Tržišnoj inspekciji kažu da problema sa sniženjima najviše ima u vreme sezonskih rasprodaja.
"Zbog toga Sektor tržišne inspekcije sada obavlja ciljani inspekcijski nadzor nad oglašavanjem prodajnih podsticaja, pa i sniženja cena na teritoriji cele Srbije. Sektor tržišne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede vrši kontrolu prevarnog oglašavanja sniženja cena u okviru naloga inspektorima za kontrolu oglašavanja. Na taj način se kontroliše primena Zakona o oglašavanju i Zakona o trgovini", objasnili su za "Poltikin Potrošač".
I rezultati iz proteklih godina opominju da je potrebna stroža kontrola trgovaca. U toku 2010. godine u vreme letnjih sniženja bilo je 274 kontrole.
"Trgovcima su ispisana 52 rešenja kojima je zabranjeno prevarno oglašavanje, podneto je šest prijava za privredni prestup i 48 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka", rekli su u ministarstvu.
I tu se posao inspektora završava, a na sudu je da neodgovorne trgovce kazni.
"Tržišni inspektori za povrede odredaba Zakona o oglašavanju ne izriču novčane kazne na licu mesta. U slučaju privrednog prestupa propisane kazne za pravno lice su od 300.000 do 3.000.000 dinara, a za prekršaj preduzetnika u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara", rekli su u ministarstvu.
Najvažnije informacije – najsitnijim slovima
Trgovce koji velikim slovima oglase sniženje na promotivnom katalogu, a potom sitnim slovima u dnu obrazlože da se popust ne odnosi na čitave kategorije proizvoda, niko ne može da natera da to promene.
Jer, kako potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, izgled lifleta (brošura, reklamna knjižica) nema zakonom propisanu formu, pa niko ne može da naloži trgovcu kojom veličinom slova bi trebalo da piše.
"Zakonom o trgovini izričito je propisano da svaka ponuda prodajnog podsticaja mora da sadrži određivanje vrste podsticaja (popust, prateći poklon i slično), precizno i jasno određenu robu na koju se odnosi, period važenja podsticaja (sa naznakom datuma početka) i sve eventualne uslove u vezi sa ostvarenjem prava na podsticaj i ukupne troškove (na primer, za preuzimanje robe koje bi pale na teret kupca).
Ali, Sektor tržišne inspekcije nema osnova za preduzimanje mera iz svoje nadležnosti dokle god je taj liflet jasan, razumljiv i čitak i dokle god se trgovac pridržava date ponude uz ispunjenje prethodno navedenih uslova za sniženja cena", rekli su u Tržišnoj inspekciji.
Druga dilema potrošača je organizovanje takozvanih srećnih sati (happyhour) u najvećim trgovinskim lancima, gde oni svega sat ili dva nude pojedine proizvode po nižim cenama. U ministarstvu objašnjavaju da to, takođe, nije kršenje propisa.
"Organizovanje sniženja cena je dozvoljeno, ali trgovac mora da ispuni zakonom propisane uslove, odnosno da organizuje i oglasi sniženje cena u skladu sa zakonom. Ukoliko trgovac organizuje i oglašava prodajne podsticaje, on je u obavezi da označi period važenja podsticaja.
Drugim rečima, trgovac mora da obezbedi da se roba uvek prodaje po ceni koja je niža od prethodno utvrđene cene, da je popisana roba koja se nalazi na sniženju, da su sačinjene nivelacije cena robe koju nudi na sniženju i da je ta nivelacija evidentirana kroz poslovnu dokumentaciju, pa da se nove, niže cene nalaze u memoriji fiskalne kase, da bi fiskalni isečak bio valjan", napominju u Tržišnoj inspekciji.
U organizacijama za zaštitu potrošača kažu da o sniženjima možemo govoriti samo „pod navodnicima”.
"Sniženja uopšte i nema. Marže trgovaca su toliko velike da je svaki popust simboličan, jer i kada vam se čini da je nešto jeftino da jeftinije ne može biti, trgovac debelo zarađuje", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Obećavanje poklona kupcima putem oglašavanja, poput onoga - "besplatno", "platiš jedan, dobiješ dva", ili "tri za jedan", dozvoljeno je samo ako se proizvod nudi po važećoj, a ne po višoj ceni. Ukoliko se oglašava sniženje cene proizvoda sa felerom, mora se navesti da je nižu cenu uslovio neki nedostatak i lošiji kvalitet.
"Trgovac je, osim toga, obavezan i da obezbedi dovoljne količine robe koja je na akciji. Jer se građani žale da vide da je nešto na akciji u velikom trgovinskom lancu i kada odu u supermarket, zaposleni im kažu da su prodali sve količine. To je dovođenje potrošača u zabludu", kaže Papović.
(MONDO)
Jer, kako potvrđuju i u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, izgled lifleta (brošura, reklamna knjižica) nema zakonom propisanu formu, pa niko ne može da naloži trgovcu kojom veličinom slova bi trebalo da piše.
"Zakonom o trgovini izričito je propisano da svaka ponuda prodajnog podsticaja mora da sadrži određivanje vrste podsticaja (popust, prateći poklon i slično), precizno i jasno određenu robu na koju se odnosi, period važenja podsticaja (sa naznakom datuma početka) i sve eventualne uslove u vezi sa ostvarenjem prava na podsticaj i ukupne troškove (na primer, za preuzimanje robe koje bi pale na teret kupca).
Ali, Sektor tržišne inspekcije nema osnova za preduzimanje mera iz svoje nadležnosti dokle god je taj liflet jasan, razumljiv i čitak i dokle god se trgovac pridržava date ponude uz ispunjenje prethodno navedenih uslova za sniženja cena", rekli su u Tržišnoj inspekciji.
Druga dilema potrošača je organizovanje takozvanih srećnih sati (happyhour) u najvećim trgovinskim lancima, gde oni svega sat ili dva nude pojedine proizvode po nižim cenama. U ministarstvu objašnjavaju da to, takođe, nije kršenje propisa.
"Organizovanje sniženja cena je dozvoljeno, ali trgovac mora da ispuni zakonom propisane uslove, odnosno da organizuje i oglasi sniženje cena u skladu sa zakonom. Ukoliko trgovac organizuje i oglašava prodajne podsticaje, on je u obavezi da označi period važenja podsticaja.
Drugim rečima, trgovac mora da obezbedi da se roba uvek prodaje po ceni koja je niža od prethodno utvrđene cene, da je popisana roba koja se nalazi na sniženju, da su sačinjene nivelacije cena robe koju nudi na sniženju i da je ta nivelacija evidentirana kroz poslovnu dokumentaciju, pa da se nove, niže cene nalaze u memoriji fiskalne kase, da bi fiskalni isečak bio valjan", napominju u Tržišnoj inspekciji.
U organizacijama za zaštitu potrošača kažu da o sniženjima možemo govoriti samo „pod navodnicima”.
"Sniženja uopšte i nema. Marže trgovaca su toliko velike da je svaki popust simboličan, jer i kada vam se čini da je nešto jeftino da jeftinije ne može biti, trgovac debelo zarađuje", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Obećavanje poklona kupcima putem oglašavanja, poput onoga - "besplatno", "platiš jedan, dobiješ dva", ili "tri za jedan", dozvoljeno je samo ako se proizvod nudi po važećoj, a ne po višoj ceni. Ukoliko se oglašava sniženje cene proizvoda sa felerom, mora se navesti da je nižu cenu uslovio neki nedostatak i lošiji kvalitet.
"Trgovac je, osim toga, obavezan i da obezbedi dovoljne količine robe koja je na akciji. Jer se građani žale da vide da je nešto na akciji u velikom trgovinskom lancu i kada odu u supermarket, zaposleni im kažu da su prodali sve količine. To je dovođenje potrošača u zabludu", kaže Papović.
(MONDO)
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Prvo oglašavanje Čede Jovanovića o razvodu: "Nešto se čoveku desi što ne može da sanja, ja sam to doživeo "
Ovo je trudna verenica ubijenog Nikole iz Kaluđerice: Napadači pucali kroz prozor, čula se vriska i škripa guma
Lalatović skočio na Dudića, novinari sprečili tuču! Pogledajte haos posle utakmice u Novom Sadu
Mondo ukrštenica za 22. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!