Mobing na radnom mestu u Srbiji sve češće nije izolovan primer, već obrazac ponašanja koji se ponavlja i postaje ozbiljan društveni problem. Zaposleni najčešće trpe ponižavanje, omalovažavanje pred kolegama, pretnje otkazom, preopterećivanje poslom, ignorisanje ili uskraćivanje osnovnih informacija potrebnih za rad, kao i pritiske od strane nadređenih.
Takav vid psihološkog zlostavljanja ostavlja duboke i dugoročne posledice po mentalno zdravlje radnika, ali istovremeno narušava radnu atmosferu, produktivnost i ugled institucija i kompanija u kojima se dešava. Aleksandar Radivojević, advokat, otkriva u "Jutru" na Prvoj koji mobing Srbi najčešće trpe, kako da ga prepoznate i kome, kao zaposleni, možete da se obratite za pomoć.
"Očigledno je da ima jako puno svih vrsta zlostavljanja na radnom mestu. Zakon tu predviđa tzv. horizontalno i vertikalno zlostavljanje. Vertikalno zlostavljanje bi bilo ukoliko nadređeni zlostavlja nekoga ko se nalazi ispod njega u toj hijerarhiji gde se obavlja delatnost. Vertikalno je ukoliko neko ko je na istom ili sličnom radnom mestu takođe, trpi zlostavljanje mentalnog, psihičkog, ređe fizičkog tipa. Može to da bude grupa koja se okreće protiv nekoga, može da bude različitih varijanti. Mobing nije isključivo neka žustra, možda neprimerena komunikacija i tome slično. Imate perfidne, vrlo perfidne varijante", ističe advokat Radivojević.
Najčešći mobing koji Srbi doživljavaju
Advokat Radivojević, na osnovu svog iskustva, otkriva koji slučaj mobinga je vrlo čest u Srbiji.
"Vrlo često imamo premeštanje s jednog radnog mesta na drugo, koje je bez opravdanja u tom radnom postupku. To je, recimo, vrlo česta varijanta. Zakonodavac je predvideo u ovom posebnom zakonu vrlo jasnu i vrlo hitnu proceduru na koji način se sprečava takvo zlostavljanje. Poslodavac je u obavezi da pokrene u roku od tri dana postupak za sprečavanje zlostavljanja. Znači, ukoliko radnik koji smatra da je zlostavljan, po bilo kom osnovu u okviru nekog preduzeća ili bilo kog svog radnog mesta, mora da se obrati poslodavcu", kaže advokat Radivojević.
Da li mislite da ste pretrpeli neku vrstu mobinga na radnom mestu?
"Zaposleni šalje dopis onome ko mu je prvi nadređeni i traži da pravno lice, da preduzeće u kome radi, bilo to veliko ili malo, pokrene taj postupak. Taj postupak je detaljno predviđen. Dakle, to je prvi korak koji se preduzima, a to je da se imenuje posrednik. Posrednika imenuje onaj nad kim se vrši zlostavljanje i imenuje poslodavac. Znači, zajednički odlučuju ko će biti taj posrednik. To je posrednik u komunikaciji između dva zaposlena", objašnjava advokat i dodaje:
"Posrednik može da bude svako. Može da bude bilo koji kolega, ko uživa poverenje, uslovno rečeno. I taj čovek koji preuzima vođenje tog postupka, traži određena objašnjenja šta se i kad se desilo. Najbolje je izabrati onoga u koga imate poverenja, ako je to neko ko u preduzeću ima određeni autoritet, pa makar bio, recimo, direktor nekog drugog sektora ili neko ko ima autoritet sam po sebi. Dakle, pozivate njega da pokuša da tu situaciju smiri", savetuje Radivojević.
"Velika većina, nažalost, ovo moram da kažem, svih tih postupaka ne rešava se uspešno - iz razloga što svako ostaje na svojim pozicijama. Recimo, ako premesti nekoga na drugo radno mesto ili mu ne daje posao, taj će reći: 'Pa ne, to je jednostavno procedura, to je jednostavno način na koji funkcioniše naš posao, on se nije snašao tu' i tako dalje", kaže advokat.
Šta se radi ako posrednik kaže da "nije bilo zlostavljanja"?
U ovom slučaju, zakon predviđa sudsku proceduru, ističe advokat Radivojević.
"Onda se podnosi posebna tužba. Taj postupak se vodi pred Višim sudom. Morate da vodite računa o roku koji je šest meseci za podnošenje tužbe od momenta kada je poslednje zlostavljanje učinjeno. I u takvom, vrlo složenom, postupku koji treba da se brzo odvija pred Višim sudom, uvek se tuži poslodavac. Poslodavac je najčešće pravno lice. Dakle, vi tužite preduzeće u kojem se to desilo, a ne osobu koja je zaposlena. A ta osoba, ako se ustanovi da je bilo mobinga i ako taj radnik dobije presudu, onda poslodavac ima pravo da se regresira od toga i da čak povede postupak protiv njega", objašnjava advokat.
"Posledice mobinga su teške. I posledice mobinga se odnose na radnika, odnosno zaposlenog koji, zaista, sam lično, trpi određeno viđenje stvari koliko je to sve teško. To može sa strane izgledati i da je nešto što nije pretrpeo. Znači, ako neko ko je ovlašćen za to, ispoštuje sve zakonske odredbe, pa nekog ko je zaposlen, prebaci na drugo radno mesto, koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, ali ga je premestio tamo samo da bi ga zlostavljao, na primer, dobijete da idete, ne znam koliko kilometara od svog mesta gde se nalazite i ako radnik uspe da dokaže da je to učinjeno samo sa ciljem njegovog zlostavljanja, onda će ga vratiti na radno mesto, onda će mu nadoknaditi štetu, eventualnu razliku u plati itd", ističe advokat Radivojević.
Da li je teško dokazati mobing?
Advokat Radivojević odgovara potvrdno.
"Slažem se da je sve to jako teško dokazati, zato što tako je kako je. Sudski sporovi su uvek prilično neizvesni oko svega toga, ali je očigledno zakonodavac uočio da postoji to kao veliki problem. Pazite, vama to ne oduzima pravo da podnosite krivične prijave. Ako se radi o se**ualnom uznemiravanju, to ne znači da se u okviru tog pravnog lica, odnosno u okviru preduzeća gde se radi, vi nemate pravo da pokrenete i pred javnim tužilaštvom i krivični postupak i sve ostalo. Ovo je samo dodatna zaštita za zaposlene. I ono što ja savetujem zaista svima, koristite to pravo, ali ukoliko ste u pravu, ukoliko to zaista postoji", upozorava advokat Radivojević.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
