Amreli su stari koliko i ljudska civilizacija, a svako vreme je imlao svoj stil i način proizvodnje - u antičkoj Grčkoj suncobrani su bili teški i do četiri kilograma, dok su u Kini izrađivani od bambusa i primitivnog platna. Kolevka kišobrana kakve danas znamo je London, gde je prva prodavnica otvorena 1830. godine.

Radnja "Džejms Smit i sinovi" još se nalazi u Oksfordskoj ulici, ali je zato tehnologija izrade kišobrana znatno uznapredovala.

Recimo, gustina platna je takva da možete stajati na kiši i do 30 sati, a da kroz platno ne prođe nijedna kap kiše. Pojedini modeli su presvučeni teflonom tako da on posle upotrebe ostaje suvi, žice savremenih žice su nerđajuće i otporne na vetar, a opšivanje rubova je takvo da ne može doći do paranja ivica.



Jedno se ipak nije promenilo. Nekada je bila stvar prestiža da gospoda svoj kišobran čak i po vedrom vremenu nose preko ruke, a danas je takođe dosta onih koji ih smatraju za modni detalj, pa tamo amrelu uklapaju uz mantile, tašne, čizme,…

Tu su i kišobrani s torbicom, četvorougaoni, sa žicama različitih boja, sa ručkom u obliku golf palice, flaše, fudbalske lopte, žabe, lale… A na samom platnu možete da vidite i reprinte umetničkih slika, lik Merlin Monro, animal printove ili šta god poželite.

"Najzanimljiviji mi je zahtev jednog gospodina koji je želeo da sa obe strane bude slika njegove voljene osobe. Drška je bila od ružinog drveta, a satensko platno je tako urađeno kao da imate utisak da vidite kapi kiše", ispričao nam je Bojan Jovanović, koji je već šest godina zastupnik firme "Gremo", i istakao da u celoj Srbiji ima ljudi koji ne žale da izdvoje 1.000 ili 2.000 dinara za kišobran koji će ih dobro služiti i neće ih izdati prilikom prve jače kiše ili vetra.

(MONDO)