Na prvi pogled, norveški lundehund ili norveški lovački špic pas, izgleda kao tipičan pas sa severa Evrope. Ima šiljate uši, gustu dvostruku dlaku i rep savijen preko leđa, ali njegove šape otkrivaju zbog čega se smatra jednom od najneobičnijih rasa na svetu.
Dok većina pasa ima po četiri glavna prsta na zadnjim i pet na prednjim šapama, lundehund ima šest potpuno razvijenih prstiju na svakoj šapi. Dodatni prsti su funkcionalan deo građe ovog psa.
Zašto ovaj pas ima po šest prstiju?
Norveški lundehund potiče sa udaljenih norveških ostrva, gde je vekovima korišćen za lov na morske ptice poznate kao tupici. Ptice su pravile gnezda u uskim otvorima i pukotinama na strmim stenama, pa je psu bila potrebna izuzetna pokretljivost. Dodatni prsti i jastučići pružali su mu bolji oslonac dok se penjao po klizavim i neravnim liticama.
Na svakoj šapi četiri prsta usmerena su napred, dok su dodatni prsti okrenuti ka unutrašnjoj strani. Takav raspored omogućavao je psu da se čvršće uhvati za stenu, gotovo kao da koristi palčeve. Po pticama koje je lovio, dobio je i ime. Norveška reč "lunde" označava tupika, dok "hund" znači pas.
Može glavom da dodirne sopstvena leđa
Šest prstiju nije jedina neobična osobina ove rase.
Lundehund ima izuzetno pokretljiv vrat, zahvaljujući kojem može da zabaci glavu unazad toliko da njome dodirne kičmu. Njegovi rameni zglobovi takođe su veoma fleksibilni, pa prednje noge može da raširi gotovo pod pravim uglom u odnosu na telo.
Ovakva građa pomagala mu je da se provlači kroz uske prolaze, okreće u skučenom prostoru i bezbedno izlazi iz pukotina u stenama. Još jedna zanimljivost krije se u njegovim ušima. Lundehund može da ih savije i gotovo zatvori, čime sprečava da zemlja, prašina i voda prodru u ušni kanal dok se provlači kroz uske otvore.
Zbog kombinacije fleksibilnog vrata, pokretljivih ramena, neobičnih ušiju i najmanje šest prstiju na svakoj šapi, lundehund je bio savršeno prilagođen poslu za koji je uzgajan.
Skoro je potpuno nestao
Kada je lov na tupike prestao da bude važan izvor hrane, smanjila se i potreba za ovim psima. Rasa je tokom 20. veka nekoliko puta bila na ivici nestanka, a dodatni problem predstavljale su epidemije štenećaka.
Zahvaljujući malom broju posvećenih odgajivača, rasa je ipak sačuvana. Danas je norveški lundehund veoma redak i uglavnom se drži kao porodični pas.
Kakav je norveški lundehund kao ljubimac?
Norveški lundehund je mali, energičan i radoznao pas. Inteligentan je, razigran i odan porodici, ali može da bude oprezan prema nepoznatim ljudima ukoliko nije pravilno socijalizovan.
Zbog porekla radnog psa potrebne su mu svakodnevne šetnje, mentalna stimulacija i aktivnosti koje će zadovoljiti njegovu potrebu za istraživanjem. Može biti samostalan i tvrdoglav, pa mu više odgovara strpljiv vlasnik koji koristi dosledan trening zasnovan na nagradama.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
