Zašto se pada s kruške, sekira upada u med, a Maksim lupa po diviziji? Evo kako su nastali ovi izrazi

U srpskom jeziku postoje izrazi koje izgovarate gotovo svakodnevno, a da nikada ne zastanete da se zapitate kako su nastali. Znate šta znači kada kažemo da je neko "pao s kruške", da mu je "pala sekira u med" ili da "lupa kao Maksim po diviziji", ali zašto su se baš kruška, sekira i neki Maksim našli u tim izrazima?

Kada kažemo da je neko "pao s kruške", obično želimo da kažemo da je naivan, zbunjen, smušen ili da se ponaša kao da ne zna šta se oko njega događa. Kažemo i "nisam pao s kruške" kada želimo da naglasimo da nismo naivni i da nas nije lako prevariti.

Ali ostaje pitanje: zašto baš kruška?

Poreklo ovog izraza povezuje se sa starim srpskim narodnim verovanjima o kruški. Veselin Čajkanović, etnolog i filolog koji je proučavao narodna verovanja o biljkama, beležio je da je kruška u tradicionalnoj kulturi imala prilično neobičan i često negativan status. U narodnim verovanjima pojedina stabla kruške povezivana su sa natprirodnim bićima i mestima koja nisu smatrana sasvim bezazlenim.

Zbog toga se kruška u narodnoj simbolici nije uvek doživljavala samo kao obična voćka. Upravo iz te stare simbolike razvila su se različita tumačenja izraza "pao s kruške". Ipak, važno je da se naglasi da ne postoji potpuno pouzdan istorijski zapis koji bi dokazao tačan trenutak nastanka same izreke.

Kako je "sekira pala u med"?

Ovo je jedna od onih izreka kod kojih sama slika zvuči potpuno nelogično dok ne upoznate život ljudi koji su je koristili. Kada kažete da je nekome "pala sekira u med", mislite da mu se dogodila velika sreća ili da je iznenada došao do neke koristi, uspeha ili dobre prilike.

Zašto bi, međutim, sekira u medu bila znak sreće?

Odgovor je povezan sa nekadašnjim načinom života. Vuk Stefanović Karadžić je u svojoj zbirci "Srpske narodne poslovice" zabeležio ovu izreku i sam se zapitao kako je nastala. Njegova pretpostavka bila je da su ljudi, dok su sekli drveće u kojem su se nalazile divlje pčele, ponekad sekirom slučajno probijali do šupljine pune meda.

Zamislite takvu situaciju: sečete drvo, očekujete samo drva za ogrev, a umesto toga pronađete čitavu skrivenu zalihu meda. To bi za čoveka tog vremena zaista bilo neočekivano bogatstvo.

Kasnija tumačenja ovu ideju smatraju mogućim objašnjenjem porekla izraza, mada ni ovde nemamo dokaz da se baš takav događaj dogodio i da je direktno stvorio poslovicu. Ono što je sigurno jeste da je izraz veoma star i da ga je Vuk već beležio u 19. veku.

Ko je zapravo Maksim iz izraza "lupa kao Maksim po diviziji"?

Ovo je verovatno jedan od najzanimljivijih primera, jer mnogi kada prvi put čuju izraz pomisle da je Maksim bio neki čovek. Zapravo, priča je mnogo zanimljivija.

"Maksim" se odnosi na mitraljez sistema Maxim, nazvan po njegovom tvorcu, britanskom pronalazaču američkog porekla Hiramu Stivensu Maksimu. Oružje je razvijeno krajem 19. veka, a upravo je njegova sposobnost da veoma brzo i neprekidno ispaljuje metke učinila da postane jedno od najpoznatijih automatskih oružja svog vremena.

Zbog karakteristične buke i neprekidne paljbe nastala je slika "Maksima" koji lupa po diviziji. Vremenom je izraz počeo da se koristi za osobu koja govori mnogo, nepovezano ili iznosi tvrdnje bez mnogo smisla.

Zanimljivo je da oko samog porekla izraza postoje i različite priče. Jedna od njih govori o vojniku po imenu Maksim koji je navodno greškom pucao na sopstvenu diviziju, ali za takvu verziju nema pouzdanih istorijskih dokaza. Mnogo čvršće uporište ima objašnjenje koje izraz povezuje sa samim mitraljezom.

Dakle, kada nekome kažemo da "lupa kao Maksim po diviziji", zapravo nesvesno prizivamo jednu od velikih tehnoloških novina ratovanja s kraja 19. i početka 20. veka.

A zašto kažemo da neko "prodaje rog za sveću"?

Ovaj izraz koristimo kada neko pokušava da prevari drugoga i podvali mu nešto manje vredno kao da je mnogo vrednije. Sama konstrukcija krije vrlo jednostavnu, ali slikovitu ideju: nekome pokušavate da prodate rog, a predstavljate ga kao sveću. Dakle, kupcu se namerno podvaljuje jedno za drugo.

Izraz je zabeležen u frazeološkim rečnicima i koristi se u značenju obmanjivanja i prevare.

Kako se rodio miš jer se tresla gora?

I ovaj izraz ima zanimljivu književnu pozadinu. Koristimo ga kada se oko nečega napravi velika buka, najave se velike stvari ili se očekuje spektakularan rezultat, a na kraju se dogodi nešto sasvim beznačajno.

Za razliku od nekih domaćih poslovica, ovaj izraz ima korene u mnogo starijoj evropskoj književnoj tradiciji. Motiv velike planine koja se trese, dok se na kraju rodi mali miš, postojao je još u antičkoj književnosti i vezuje se za tradiciju Ezopovih basni, a poznat je i iz Horacijevog dela.

Sve ove izreke imaju nešto zajedničko, a to je da njihov smisao danas razumemo bez mnogo razmišljanja, ali slike koje se u njima kriju pripadaju nekim potpuno drugačijim vremenima. Možda je upravo zbog toga jezik toliko zanimljiv. Dok govorimo sasvim obične rečenice, često nesvesno pričamo male delove istorije.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

 (MONDO)

(MONDO)