- Crveni kiosk K67 osmislio je Saša J. Mächtig 1966, patentiran je 1967, a serijska proizvodnja počela je 1968. u Imgradu.
- Bio je deo svakodnevice u Jugoslaviji: prodavale su se novine, cigarete, viršle, zemičke i jogurt, uz redove na ulici.
- Zbog modularnog dizajna K67 je završio i u kolekciji MoMA u Njujorku kao prepoznatljiv primer industrijskog dizajna.
Bio je na gotovo svakom ćošku, prepoznavali smo ga izdaleka, a oko njega se svakodnevno stvarao mali red. Crveni kiosk K67 jedan je od onih prizora iz nekadašnje Jugoslavije koji se i danas pamte sa posebnom nostalgijom. U njemu su se kupovale novine, cigarete, grickalice, plaćao parking, ali mnogi ga ipak najviše pamte po toplim viršlama, bajatim zemičkama, senfu i čuvenom jogurtu u tetrapaku.
Iako je na prvi pogled delovao kao sasvim običan deo gradskog pejzaža, ovaj neobični kiosk imao je mnogo zanimljiviju priču nego što se na prvi pogled moglo da se nasluti. Njegov dizajn bio je toliko poseban da je prepoznat i van granica tadašnje Jugoslavije, a jedan primerak završio je čak u kolekciji čuvenog Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).
Kako je nastao čuveni K67?
Priča o crvenom kiosku počinje 1966. godine, kada ga je osmislio slovenački arhitekta i industrijski dizajner Saša J. Mächtig. Njegova ideja bila je da napravi univerzalni, modularni objekat koji bi mogao da odgovori na različite potrebe gradskog života. Kiosk je patentiran 1967. godine, po čemu je i dobio ime K67, dok je serijska proizvodnja počela 1968. godine u slovenačkoj fabrici Imgrad.
Njegova posebnost bila je u tome što nije bio zamišljen samo kao mala prodavnica. Naprotiv, sistem je omogućavao da se pojedinačni moduli povezuju i kombinuju, pa su tako mogli da nastanu veći objekti različitih namena. Drugim rečima, jedan dizajn mogao je da posluži za čitav niz poslova i usluga.
K67 nije postojao samo u crvenoj boji. Proizvodio se i u beloj, zelenoj, žutoj, narandžastoj i plavoj, ali je upravo crvena verzija ostala najdublje urezana u kolektivno sećanje ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.
Viršle, zemičke i jogurt - ukus koji mnogi i danas pamte
Kada se pomene K67, mnogima će prva asocijacija biti upravo hrana. Ovi kiosci postali su nezaobilazno mesto za učenike koji su posle škole svraćali po nešto da pojedu, ali i za zaposlene koji nisu imali mnogo vremena za pauzu. U velikim posudama od nerđajućeg čelika kuvale su se viršle i kobasice, koje su se služile u zemičkama, najčešće uz senf. Uz to se kupovao i beli jogurt u tetrapaku, a čitav obrok bio je jednostavan, pristupačan i za mnoge neodoljiv.
Nije bilo velikog izbora, modernih pakovanja ni raskošnih menija, ali je postojao ritual koji se ponavljao iz dana u dan. Nekoliko novčića, topla viršla, malo senfa i jogurt bili su sasvim dovoljni da se napravi pauza koja se pamti decenijama.
Nisu služili samo za prodaju viršli
Iako ih danas najčešće povezujemo sa brzom hranom, K67 kiosci imali su mnogo više namena. U njima su se prodavale novine i časopisi, cigarete, cveće, karte i razna druga roba. Služili su kao turistički informativni punktovi, kućice za naplatu parkinga, portirnice, pa čak i prostori za manje zanatske radnje.
Njihova modularna konstrukcija omogućavala je da se prilagode gotovo svakom prostoru i potrebi. Upravo zbog toga postali su prepoznatljiv deo ulica širom Jugoslavije, ali i drugih zemalja. K67 je bio primer kako dobar dizajn može da bude istovremeno praktičan, funkcionalan i vizuelno upečatljiv. Nije bilo potrebno mnogo prostora da bi se napravilo mesto koje će svakodnevno koristiti veliki broj ljudi.
Završio je u čuvenom muzeju u Njujorku
Možda je najzanimljiviji podatak o ovom kiosku to što je njegov dizajn prepoznat i na međunarodnoj sceni. K67 je već početkom sedamdesetih godina uvršten u kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, poznatijeg kao MoMA. Tako je objekat koji su ljudi svakodnevno viđali na ulicama, često ne razmišljajući o njegovom dizajnu, postao deo jedne od najpoznatijih svetskih muzejskih kolekcija posvećenih modernoj umetnosti i dizajnu.
Njegova vrednost nije bila samo u neobičnom izgledu, već i u ideji da jedan industrijski proizveden objekat može da se prilagođava različitim sredinama i potrebama. K67 je tako postao jedan od najprepoznatljivijih primera industrijskog dizajna sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
