- Popara, cicvara, prženice, kačamak i proja nekada su bili svakodnevni doručci u srpskim kućama.
- Jela su se pravila od starog hleba, kukuruznog brašna, mleka, sira i kajmaka, uz pravilo da se ništa ne baca.
Nekada se jutro u mnogim srpskim kućama nije započinjalo pahuljicama, avokadom, smutijem ili pecivom kupljenim usput do posla. Doručak se pripremao kod kuće, često od namirnica koje su porodice same proizvodile, a na stolu su se nalazila jednostavna, ali zasitna jela koja su mogla da drže sitost do ručka.
Miris tek pečenog hleba, tople projare, kajmaka i domaćeg mleka bio je deo svakodnevice. Bake i majke znale su kako da od nekoliko osnovnih sastojaka naprave obrok koji će da nahrani celu porodicu. Nije se mnogo komplikovalo, ali se vodilo računa da se ništa ne baca i da se namirnice iskoriste na najbolji mogući način.
Danas su mnogi od tih doručaka gotovo nestali iz svakodnevne ishrane, iako ih se starije generacije rado sećaju. Neka jela i dalje se pripremaju u pojedinim domaćinstvima, ali više nisu toliko čest prizor na trpezama kao nekada.
1. Popara - doručak koji je nastajao od starog hleba
Popara je verovatno jedno od prvih jela kojih se mnogi sete kada se pomene starinski doručak. Pripremala se od starog hleba, koji se nije bacao, već se lomio na komade i prelivaо vrelom vodom ili mlekom. Zatim su se dodavali sir, kajmak ili malo masnoće, u zavisnosti od toga šta je porodica imala u kući.
Bila je jednostavna, jeftina i zasitna, a posebno se često pripremala u domaćinstvima u kojima se vodilo računa da se svaka namirnica iskoristi. Danas je mnogi pamte kao ukus detinjstva, dok je mlađe generacije uglavnom poznaju iz priča ili je jedu kada posete baku.
2. Cicvara - starinsko jelo koje je mirisalo na domaćinstvo
Cicvara je bila mnogo više od obične kaše. Ovo tradicionalno jelo pripremalo se od kukuruznog brašna, mleka, kajmaka i sira, a u nekim krajevima dodavala se i druga masnoća. Kuvala se polako, uz stalno mešanje, dok ne postane gusta i kremasta. Posebno je bila zastupljena u planinskim krajevima Srbije i drugim delovima Balkana, gde su mlečni proizvodi i kukuruzno brašno bili važan deo svakodnevne ishrane.
3. Prženice - način da se iskoristi hleb od prethodnog dana
Prženice su i danas poznate, ali su nekada bile mnogo češće na jutarnjoj trpezi. Umesto da se hleb od prethodnog dana baci, kriške bi se umočile u umućena jaja, ponekad i mleko, a zatim ispržile u tiganju. Služile su se uz sir, kajmak, jogurt ili domaće kiselo mleko. Njihova prednost bila je u tome što se za vrlo malo novca moglo da se napravi nešto ukusno za celu porodicu.
Upravo takva jela pokazuju koliko je nekadašnja kuhinja bila praktična, ništa se nije bacalo, a ostaci hrane često su dobijali potpuno novi život.
4. Kačamak - doručak koji je davao snagu za ceo dan
Kačamak je posebno bio zastupljen u seoskim domaćinstvima, gde je predstavljao jedan od najjednostavnijih načina da se pripremi topao i hranljiv obrok. Pravio se od kukuruznog brašna i vode, a najčešće se služio uz sir, kajmak ili kiselo mleko. U zavisnosti od kraja, recepti su se razlikovali, ali je osnova uglavnom ostajala ista.
Nekada se često jeo pre odlaska na njivu ili obavljanja drugih fizički zahtevnih poslova. Danas se češće vezuje za tradicionalne restorane i specijalitete pojedinih krajeva nego za svakodnevni doručak.
5. Proja - miris koji je okupljao porodicu
Proja je bila jedno od najprepoznatljivijih jela tradicionalne srpske kuhinje. Pripremala se od kukuruznog brašna, vode i soli, dok su se u različitim domaćinstvima dodavali sir, kajmak ili drugi sastojci. Najčešće se pekla u većim tepsijama, pa je mogla da se jede i narednog dana. Uz čašu jogurta, kiselo mleko ili domaći sir predstavljala je jednostavan doručak koji nije zahtevao mnogo vremena ni skupih namirnica. Danas postoje brojne verzije ovog jela, ali mnogi i dalje tvrde da je ona najlepša bila upravo ona koju su pravile njihove bake.
Iako se način života promenio, a jutra danas uglavnom prolaze u žurbi, stari doručci ostali su deo kulinarskog nasleđa Srbije. Nekada se mnogo više kuvalo kod kuće, koristile su se namirnice iz sopstvenih domaćinstava, a recepti su se prenosili sa generacije na generaciju.
Možda se upravo zato mnogi i danas, kada osete miris sveže pečenog hleba ili tople proje, odmah sete detinjstva. Nije stvar samo u hrani, već i u vremenu kada se za stolom okupljala cela porodica, a doručak nije bio nešto što se pojede usput, već važan deo zajedničkog jutra.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
