Koristi se u svim prehrambenim industrijama, ima ga u gotovo svim slatkišima, pecivima, margarinu, grickalicama... Sa druge strane o palminom ulju se gotovo ništa ne zna, o njemu se objavljuju oprečne studije. Dok jedni tvrde da je zdravo, druga naučna istraživanja pokazuju da može biti opasno ukoliko se preterano koristi, posebno za osobe sa srčanim problemima.

"Potrošač" je istraživao kakve su karakteristike ovog ulja u odnosu na druge vrste i koje su njegove prednosti i mane. Prema nezvaničnim podacima u svim državama u kojima posluje "Mekdonalds" je jedan od većih potrošača palminog ulja. Ipak, kako saznajemo, domaći restorani brze hrane, ribarnice i pekare uveliko prelaze na ovu vrstu ulja jer im je jeftine i postojanije u proizvodnji i može više puta da se koristi. Čak se i pržene grickalice u prodavnicama zdrave hrane sve češće pripremaju na palminom ulju.

"Po obimu proizvodnje palmino ulje je na drugom mestu u svetu, posle sojinog. Proizvodi se više podvrsta i svaka ima svoju namenu. Dobija se iz mesnatog dela ploda uljane palme, dok se iz koštice istog ploda dobija ulje koje je drugačijih fizičko-hemijskih karakteristika, ali i namene", objašnjava dr Biljana Rabrenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Najveći proizvođači sirovog palminog ulja su Malezija i Indonezija.

S obzirom na to da palmino ulje ima gotovo podjednaki udeo zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, lako se razdvaja na dva dela: tečan (u kojem su dominantne nezasićene masne kiseline – palm olein) i čvrst (gde su dominantne zasićene masne kiseline – palm stearin). Zbog različitih tački topljenja ove dve vrste, ali i rafinisanog palminog ulja, imaju različitu namenu.

Rafinisano palmino ulje se najčešće koristi za proizvodnju margarina i šorteninga (masti specijalne namene pripremljene tako da mogu lako da se mažu, mešaju i obrađuju, a koristi se u proizvodnji lisnatog testa, hleba, peciva, kolača i brojnih drugih proizvoda). Palm olein služi za prženje i konditorsku industriju, a palm stearin za proizvodnju margarina.

U Srbiji se godišnje uveze i oko hiljadu tona rafinisanog ulja palminih koštica. Ovo ulje koristi se u konditorskoj industriji, za proizvodnju kakao preliva za sladolede... Ulje od koštica palme ima dvostruko više zasićenih masnih kiselina u odnosu na ono koje se dobija iz ploda, pa ga zbog toga bije glas da može da provocira kardiovaskularne probleme. Laboratorijski se lako razlikuju pa se može otkriti i falsifikat, odnosno da li je proizvođač pomešao palmino ulje sa uljem palminih koštica, što se sve češće i događa.

Za korišćenje u domaćinstvima dr Biljana Rabrenović preporučuje palm olein (koji se može naći u maloprodaji) i to za prženje, jer ovo ulje podnosi visoke temperature, a moguće je i koristiti ga više puta.