Jedna od stvari koje Nemcima u inostranstvu najviše nedostaje jeste – nemački hleb. Gunđanje zbog belog hleba koji moraju da kupuju u južnoj Evropi staro je koliko i nemačka pekarska tradicija. A onda dođe vreme da se džangrizala vrate kući - i šta se dešava? Umesto da odu u tradicionalnu pekaru, kupuju hleb u samoposluzi ili diskontnim radnjama! A upravo su takve radnje svojom jeftinom ponudom dovele domaće pekare u nevolju. Svake godine se zatvara između 300 i 500 pekara.

U natezanju sa konkurencijom koja nudi jeftino pecivo, tradicionalni pekari su sada našli rešenje koje će povećati vrednost njihovih proizvoda. Oni žele da njihovo pecivo postane svetska kulturna baština. Da raznovrsnost hleba bude na listi Ujedinjenih nacija kao specifična karakteristika Nemačke: "Nema zemlja koja ima toliko različitih vrsta hleba kao što je Nemačka", kaže za DW predsednik Centralnog saveta Nemačkog pekarskog zanata Peter Beker.

Kad mogu tango, maske... može i hleb

Titulu "nematerijalna kulturna baština" dodeljuje Unesko. Ta kategorija je uvedena 2003, na inicijativu nekoliko zemalja Azije i Afrike, koje su smatrale da njihove kulture nisu dovoljno zastupljene u okviru materijalne baštine. Nematerijalno nasleđe čine dobra kao što su ples, običaji ili zanat. Oni su živi deo kulture – kioji treba zaštititi od izumiranja. Kulturna dobra se vode na ukupno tri liste, među kojima je najvažnija takozvana reprezentativna lista". Na njoj se trenutno nalazi 281 kulturno dobro: argentinski tango, karnevalska procesija u Tirolu, el silbo – jezik koji liči na zviždanje, a služi za sporazumevanje stanovnika španskog ostrva La Gomere.

Nemačka je 2013. godine pristupila Sporazumu o održanju nematerijalnih kulturnih dobara. Zajednice, grupe i pojedinci su pozveni da do kraja novembra podnesu svoje predloge – na kraju ih je bilo 128.

Pored hleba, na primer, predloženo je da se zaštiti u mikrobiološka terapija "lečenje bakterijama", kao i tirinški dijalekat "graverederš". Jak konkurent bi mogao biti i Savez nemačkih pivara koji bi želeo da se na listi nađe Nemačka zapovest o čistoti piva.

Svaka nemačka savezna država će do aprila morati da izabere jedan do dva predloga sa liste, a konferencija ministara kulture i Nemačka komisija Uneska će posle toga sastaviti konačnu verziju liste. Ona će smeti da sadrži 30 do 50 predloga za unošenje na reprezentativnu listu Ujedinjenih nacija. Na njoj će se prva nemačka stavka naći 2016. godine.

O šansama sa uspeh nemačkih pekara portparol Uneska Diter Ofenhojzer kaže: "Nemački hleb je izvanredan i u inostranstvu ima ekstremno dobru reputaciju. To se prepoznaje već i po tablama – dobre pekare su širom sveta označene kao nemačke pekare – german bakerys". Postavlja se, međutim pitanje: koliko je baš pekarski zanat – u mnoštvu drugih zanatskih tehnika, tradicija i običaja u Nemačkoj – onaj koji može biti reprezentativan kao nemačko nematerijalno kulturno dobro.

Peter Beker, predsednik Saveza pekara, ubeđen je da je baš to slučaj. On kaže da je hleb bitno obeležio nemačku kulturu. Relativno lako se proizvodi a dostupan je tokom čitave godine. To je jedan od faktora koji su doprineli osnivanju naselja. Klimatski uslovi su razlog zbog koga u Nemačkoj ima toliko mnogo vrsta hleba – u ovoj zemlji mogu da se gaje sve vrste žitarica.

Trenutno se na listi Uneska nalazi gotovo 1.000 nematerijalnih kulturnih dobara. Ta organizacija stalno mora da se suočava sa zamerkom da je zavladala inflacija dodele ove titule.

Diter Ofenhojzer prenosi da izbor takvih kulturnih dobara ubuduće ne treba da bude interesantan samo za nauku, već i za široku javnost. Teško je proceniti koliko bi takva titula mogla da se isplati za tradicionalne pekare. Peter Beker smatra da bi ona doprinela ugledu pekarske profesije, ali da bi i u pekare ulazilo više kupaca nego što je to sada slučaj.

Nemačka je po svojoj kulturi pečenja hleba poznata u čitavom svetu, kaže Beker, i dodaje: "Možda ćemo se odreći nečega zbog čega nam mnogi zavide".