Naučnici su sproveli ispitivanje na 1932 osobe, i uporedili parove prijatelja koji nisu u rodbinskim odnosima sa parovima potpunih stranaca. Oni iz istih društvenih krugova imali su zajednički jedan odsto gena, mnogo viši broj u odnosu na one koje su delili sa strancima.

Iako se jedan odsto ne čini velikim udelom, za genetičare je to veliki broj, rekao je jedan od autora studije, profesor Nikolas Kristijakis.

"Nekako uspevamo da, i pored ogromnog broja mogućnosti, za prijatelje izaberemo ljude koji su nam slični", rekao je on.

Većina ispitanika bili ljudi evropskog porekla.

Zanimljivo je da su prijatelji genetski najsličniji kada je reč o osećaju mirisa, a najrazličitiji kada je reč o genima koji utiču na imunitet.
Stručnjaci još uvek ne umeju da objasne zašto se ovo dešava, ali veruju da postoji šansa da se najlakše sprijateljimo sa onima koji vole iste mirise kao mi - poput mirisa nekog kafića.

S druge strane, različitost imunog sistema može da poboljša preživljavanje u grupama prijatelja, tako što ne dolazi do širenja opasnih patogena.