"Ono si šta jedeš - ali i kako jedeš i sa kim jedeš. Hrana može da utiče na raspoloženje ali i način posmatranja sveta", kažu Viktorija Klark i Melisa Skot, autorke knjige o prehrambenim navikama diktatora "Dictator's Dinners: A Bad Taste Guide to Entertaining Tyrants".

Knjiga podvrgava neke od najgorih tirana 20. veka "kulinarskoj kritici", a bez obzira na to što ne mogu da potvrde vezu između činjenja zla i navika u ishrani, autorke su ipak pronašle neke šablone koji se mogu odnositi na većinu diktatora.

Zanimljivo je da je uknjizi pomenut i Josip Broz Tito.

Diktatori su godinama postajali sve opsesivniji u vezi sa "čistoćom" hrane koju jedu, pa je tako severnokorejski lider Kim Il Sung zahtevao da mu se svako zrnce pirinča pojedinačno izabere. Takođe, on je stvorio je Institut čija je jedina misija bila da ga što duže održi u životu.

Rumunski lider Nikolae Čaučesku iritirao je strane lidere time što je sa sobom nosio hranu. Tito, piše BBC, je bio šokiran njegovim insistiranjem da pije sok od povrća na slamčicu i da izbegava čvrstu hranu.

Budući da je većina diktatora poreklo vodila iz seoskih sredina, to se odražavalo i u njihovom jelovniku. I pored toga što je voleo da se druži sa plemstvom i filmskih zvezdama, Tito je najviše voleo da jede slaninu i to "sapunjaru". Čaučesku je najviše voleo paprikaš napravljen od celog pileta, uključujući nožice, leđa i kožuricu.

Portugalac Antonio Salazar obožavao je sardine koje su ga podsećale na siromašno detinjstvo kada je jednu sardinu delio sa bratom ili sestrom.

Adolf Hitler, Mao Cedung ili Benito Musolini su zbog velikog stresa imali problema sa digestivnim sistemom. Moguće je da se zbog konstantnog nadimanja Hitler prešao u vegetarijance i dnevno uzimao 28 lekova, uključujući i preparat napravljen od fekalija bugarskih seljaka, piše BBC.

Mao Cedung, strastveni ljubitelj mesa, ceo život je patio od "lenjih creva"a ostalo je zabeleženo da je prilikom posete Staljinu bio besan što ne može da se olakša jer čučavci, koje je koristio, nisu postojali u Moskvi. Staljin je, pišu autorke, imao čeličnu konstituciju budući da su njegove gozbe sa gruzijskim specijalitetima trajale pet, šest sati i bile prepune igara ispijanja alkohola, pevanja i igranja.

Preterano opijanje je jednom prilikom potpuno unakazilo Nikitu Hruščeva, dok je Tito večeru, koja je trajala od 23h to pet ujutru, preživeo tako što je povraćao u rukave sakoa.

Ferdinand i Imelda Markos bili su nešto manji "mučitelji". Imelda je tako jednom prilikom zatražila od trubačkog vojnog benda da se obuku u žensku odeću i sviraju na rođendanskoj zabavi njenog muža.

Vegetarijanac Hitler je uživao da muči one koji su večerali sa njim pričama o ukrajinskim klanicama zbog kojih je retko ko uspevao da završi večeru. Jedini koji bi možda mirno dovršili svoj ručak su, pišu autorke, Žan Bedel Bokasa iz Centralne Afričke Republike, Idi Amin iz Ugande ili Fransisko Nguema iz Ekvatorijalne Gvineje za koje se tvrdi da su bili ljudožderi.

Logično je da su takvim ljudima bili neophodni "zamorčići", odnosno oni koji bi probali njihovu hranu. Hitler je imao tim od 15 žena - probačica hrane. Hrana bi na njegov sto stigla tek ako bi devojke preživele 45 minuta pošto su probale hranu. Sin Sadama Huseina Udaj pretučen je i poslat u zatvor jer je ubio jednog od očevih saradnika zaduženih za probanje hrane. Čaučesku nikada nije putovao bez visokog zvaničnika Sekuritatea koji je takođe bio i hemičar i sa sobom nosio pokretnu laboratoriju za testiranje hrane.