Obrve sam počela da čupkam kada sam imala 13, 14 godina. Naravno, tada nisam imala pojma šta radim, ali to se ni kasnije nije mnogo promenilo.

Naravno, sve to ne bi bilo potrebno da sam bila pametna tinejdžerka i poslušala tatu kad mi je rekao: "Nemoj da čupaš obrve, baš su ti lepe tako čupave (ili, kao što bi Pantić u "Tesnoj koži" dodao: "majmunske"), vidiš da je to moderno, pa i Bruk Šilds ima takve, i Sindi Kraford i..."

Ne vredi, ja očigledno nisam tako daleko u budućnost videla kao moj otac, i nisam mogla da znam da će bujne obrve biti tako moderne i godinama kasnije, a da ću ja svoje za to vreme prilično osiromašiti čupanjem.

KOLIKO KOŠTA I KAKO IZGLEDA "PRIPREMA"

Nisam se nešto mnogo bavila analizom i proveravanjem ko kako radi, samo sam malo istraživala kako se kreću cene. Zakazala sam kod dečka čiji mi se rad dopao i koji je to naplaćivao u nekom proseku.

To zadovoljstvo me je koštalo 100 evra, a cene se kreću od 9.000 dinara do 250 evra kod najpoznatijeg stručnjaka za ovu vrstu usluge kod nas.

Iz ove perspektive vidim da sam imala mnogo više sreće nego pameti, jer su se u tom biznisu koji trenutno cveta, zapatili raznorazni, koji mogu svašta da vam ostave za trajnu uspomenu na licu.

Najbolje je da osoba koja vam radi obrve ima iskustva sa klasičnim tetovažama, jer je princip isti – svako može da nauči da vuče pravu liniju, ali ne zna svako koliko duboko u kožu treba da ide da bi se boja zadržala.

U to vreme kad sam ja radila (pre dve godine) trebalo je da zakažeš dva meseca unapred, jer pre jednostavno nije bilo slobodnog termina.

U dogovoreno vreme, došla sam u taj, koliko sam zaključila, neregistrovani salon i prvo proćaskala sa Damirom, koji je "umetnik" za tu vrstu posla.

To ćaskanje je zapravo najvažniji deo procesa, jer se tu dogovarate kakav oblik želite i - što temeljnije pretresete tu temu, to ćete biti zadovoljniji rezultatima. Celokupan proces – ćaskanje i tetoviranje - traje oko tri sata i to je dobro, jer sam čula za neke devojke koje su manje vremena provele na tetoviranju, ali su zato bile mnogo nezadovoljnije rezultatima.

KAKO SE RADI TETOVAŽA OBRVA I DA LI BOLI

Damir je bio veoma detaljan i pedantan, ja sam mu pokazala fotku devojke koja ima obrve kakve ja želim, on je to malo korigovao prema mom licu i icrtao ih olovkom kako bih videla kako će mi to stajati. Malo smo još dorađivali luk i dužinu, i kad sam bila sigurna da je to to, legla sam na sto.

Prvo se nanese anestezija u kremi na tu regiju, a onda počinje tetoviranje. Sam postupak - microblading - znači da se u kožu uz pomoć malih rezova unosi boja. Rezovi se prave alatom koji izgleda kao hemijska olovka, samo što je vrh mali žilet kojim se zaseca koža plitko. To verovatno zvuči strašno, ali ne boli više od uboda komarca. Iscrtava se dlaka po dlaka zbog čega je krajnji rezultat prirodan izgled, a ne kao što se ranije radilo klasično tetoviranje pa su obrve izgledale kao da ih je neko nacrtao flomasterom.

U celom postupku najneprijatnije mi je bilo to što sam toliko vremena provela ležeći na stolu, sve ostalo je sasvim ok. Kada je bilo gotovo, malo sam se zagledala, utvrdila da je sve kako sam htela i napustila salon sa uputstvom kako da ih negujem narednih dana.

KAKO SE NEGUJU TETOVIRANE OBRVE, DA LI TREBA PONOVITI POSTUPAK

Poenta je da se naredne dve nedelje, koliko traje zarastanje tih miroskopskih posekotina, pazi kako se briše peškirom ili rukom lice, da se nikako te sitne krastice ne češu i ne grebu tkaninom, jer ako otpadnu, sa njima će otpasti i boja, zbog čega je nekad neophodno ići na korekciju već posle nedelju- dve, ali se ona obično ne naplaćuje dodatno. Ta regija bi trebalo da se maže pantenolom, ali smo u tankom sloju, da bi koža mogla da diše i da lepo zarasta. Ukoliko volite da se polivate krenom, bolje da ne mažete ništa.

Teretana, solarijum, more, bazeni i slične aktivnosti nisu poželjne narednih mesec dana.

Ja sam bila poslušna, tako da nije bilo potrebe ni za kakvim korekcijama, jedino što sam u startu bila šokirana intenzitetom boje. Prve dve nedelje boja je baš jaka, a onda kada prođe period perutanja i zarastanja kože, dolazimo do tog pravog izgleda, koji je bar 20-30 odsto blaži od prvobitnog. Ja sam u to prvo vreme nosila šiške i šešir da bih to sakrila jer mi je bilo teško da se naviknem.

ŠTA ME JE RAZOČARALO

U svakom salonu će vam reći da je rok trajanja takvih obrva do godinu, godinu i po dana. To znači da će imati taj lep, sređeni izgled, sve to vreme, a kad prođe godinu i po dana, boje će početi da blede, linije ("dlačice") neće biti tako jasno izražene i razdvojene, već će se stapati.

Mene je razočaralo to što su moje posle godinu dana promenile boju - od prvobitno smeđih, što i jeste moja prirodna boja kosa i obrva, postale su crvenkaste. Sreća u nesreći je što tetovirane obrve prate prirodan oblik mojih obrva, tako da se to ne primećuje previše, ali kad je jako sunce, a ja nemam šminku, onda je očigledno. Neki tvrde da je to zbog toga što mi je jednostavno takav pigment, drugi da je korišćena nekvalitetna boja za tetoviranje.

Uglavnom, neću ih više tetovirati, jer mi ne odgovara da imam obavezu da to radim na godinu dana, a i polako blede, što je ok. Ostaje mi da ih šminkom popunjavam, kad nisam slušala starije.

Pročitajte i ovo:

U Srbiji pomama za stručnjacima za tetovažu obrva