Ni slučajno masti! Ne, ne, obavezno masti! Ne, nego neke masti obavezno, a neke ni slučajno! Ne te masti, ali da ove masti... I tako u krug. Ako ste zbunjeni, nije ni čudo.

Na kraju krajeva, do pre par godina masti su bile "neprijatelj broj jedan" zdravlja i dobre linije, ali sada stručnjaci kažu da su masti važan i neophodan deo zdrave, izbalansirane ishrane.

Verovatno ste i vi u nekom trenutku čuli (a možda i zapamtili) bar jedan od mitova u vezi sa mastima. Pa, evo pet "masnih laži" o mastima u koje stvarno ne bi trebalo da verujete.

MIT: Bilo koja količina masti u ishrani dovešće do gomilanja kilograma

Naravno, ako jedete mnogo masne hrane, ubrzo ćete primetiti da ste nabacili koji kilogram. Ali, ako malo povedete računa o tome koliko masti unosite, sve će biti OK.

"Mast ima 9 kalorija po gramu (proteini, poređenja radi, po gramu imaju 4 kalorije), tako da bi trebalo malo voditi računa o količinama", objašnjava za Women's Health dr Džesika Kording.

"Da biste sprečili gomilanje kilograma, trebalo bi da unos masti ograničite na količine koje se uklapaju u preporučeni dnevni unos kalorija", kaže ona. Generalno, preporuka je da maksimalno deset odsto dnevnog kalorijskog unosa bude iz namirnica koje sadrže zasićene masti, ali bi bilo dobro da se postarate da zasićene masti svedete na minimum. Lekari savetuju da ishranu bazirate na namirnicama koje su izvor zdravih masti, i u tom slučaju, preporučuje se da 20 odsto dnevnog kalorijskog unosa dobijate iz tih zdravih masti.

MIT: Masti ničemu ne služe

Pa... ne, ovo je velika zabluda. Da bi naši mozak i telo mogli da funkcionišu, potrebne su im zdrave masti, kaže dr Kording. Između ostalog, našem organizmu neophodne su masnoće da bi mogao da proizvodi hormone, da bi ćelije mogle da se obnavljaju i da bi termoregulacija radila kako treba. Masti su važne i da bi nam kosa, koža i nokti bili zdravi i lepi.

MIT: Masti su štetne

Ovde je situacija slična onoj sa ugljenim hidratima. Imate masnoće koje su visokokvalitetne i one koje su loše po zdravlje. "Nekvalitetne masti, baš kao i nekvalitetni ugljeni hidrati, nisu zdrave i od njih se gojite i osećate se loše", kaže dr Džuli Apton, dodajući da je to slučaj sa zasićenim mastima koje se nalaze u prerađenoj hrani. Namirnice bogate zdravim mastima su na primer losos, orašasti plodovi.

MIT: Masti podižu holesterol

Zasićene masti zaista mogu da dovedu do porasta nivoa holesterola, ali druge vrste masnoća, recimo, nezasićene masne kiseline, poput onih koje se nalaze u semenkama suncokreta, bundeve, susamu, lososu, tunjevini i orašastim plodovima izazivaju "kontra-efekat" i snižavaju nivo holesterola, objašnjava dr Skot Kitli za Women's Health.

MIT: Masti su masti

Ovo je još jedna veoma raširena zablida u vezi sa mastima u ishrani. Postoji više različitih vrsta masti, koje se veoma razlikuju među sobom. "Polinezasićene i mononezasićene masti su zdrave i dobre za srce, organizam ih lakše sagoreva i pretvara u energiju, dok se zasićene masti i trans-masti čas posla pretvaraju u - salo", objašnjava dr Apton.

Zasićene nasti nalaze se u ogromnim količinama u palminom ulju koje je čest sastojak prerađene hrane, u različitim vrstama maslaca, loju, margarinu, svinjskoj masti.

Pet zabluda o zdravoj ishrani

Ne mudrujte oko glutena, obiće vam se o glavu

Još jedna "zdrava" prevara?

Kako da se rešite salca na stomaku

Ovako se najbrže troše kalorije