Dijetetičarka Suzi Barel podelila je nekoliko saveta koji mogu da vam pomognu da "resetujete" svoju ishranu i smršate već do Nove godine!
Stroga dijeta samo na kratko
"Generalno govoreći, nema ništa loše u tome da jedete samo voće i povrće neki kratak vremenski period, tri do pet dana. Nakon toga, trebalo bi vratiti u ishranu proteine, gvožđe, cink i kalcijum jer su neophodni telu da optimalno funkcioniše", kaže dijetetičarka.
Ona ističe da se ovakvog režima ishrane (ili bilo kog drugog koji podrazumeva izbacivanje pojedinih namirnica iz ishrane) ne treba pridržavati dugo, kako se ne bi ugrozilo zdravlje.
Bazirajte obroke na voću, povrću i mesu
Zdrava ishrana ne mora da bude komplikovana, tvrdi dijetetičarka, koja savetuje da jedete voće, povrće i meso.
"Držite se jednostavnih obroka koji se sastoje od svežeg voća i povrća – supe, salate, smutiji, puni su dobrih vitamina, minerala i vlakana, pomoći će da izbacite však tečnosti iz tela i smršate kilogram-dva bez preskakanja obroka", kaže Barelova.
Odolite grickalicama
"Generalno govoreći, jedemo previše i previše često, a retko kada smo gladni između obroka".
Dijetetičarka kaže da bi trebalo da ostavimo "prozor" od četiri-pet sati između obroka, kako bismo stvarno ogladneli.
"To je lak način da pokrenemo metabolizam i naviknemo se da održavamo balans, da jedemo prave obroke tri do četiri puta dnevno".
Ona ističe da ćete, time što ne grickate između obroka, automatski smanjiti i količinu ugljenih hidrata koju unosite.
Pijte dosta vode
Još jedan način da resetujete svoju ishranu je da se fokusirate na to da unosite par litara vode dnevno, zajedno sa biljnim čajevima.
"Ne samo da je to dobar način da značajno smanjite dnevni unos kalorija, već je i hidratacija važna da bi organi za varenje radili efikasno i da biste se dobro osećali", ističe Suzi.
Ograničite vreme za jelo
Zbog modernog načina jedemo skoro po ceo dan, unosimo ogromne količine hrane, a ništa od toga nije dobro.
"Problem sa tim što jedemo tokom celog dana je što je telo programirano da ima nekoliko sati bez hrane radi kontrole hormona koji kontrolišu skladištenje masti tokom dana", objašnjava Barelova, dodajući da je idealno da ne jedemo 10 do 12 sati tokom noći.
Ona ističe da mnogi ljudi imaju samo šest do osam sati tokom dana kada ne unose hranu, što je malo.
"Zbog toga je da se u telu skladišti mnogo više masti, da smo retko kada zaista gladni, već jedemo da bismo jeli ili zato što možemo".
Dijetetičarka kaže da je dokazano da, ako ograničimo broj sati tokom dana kada jedemo, to pomaže optimizaciju hormona koji kontrolišu skladištenje masti, a na taj način unosimo i manje kalorija.
"Sve što treba da uradite je da pojedete svoj poslednji obrok do 18 ili 19 časova, a zatim da doručkujete ujutro oko osam ili devet sati", zaključuje Barelova.