Ako patite od anksioznosti, verovatno vam je laknulo što praznici konačno prolaze, i možete da odahnete. Od društvene (socijalne) anksioznosti pate milioni ljudi u svetu, ali se ona manifestuje na različite načine.
Neke ljude uznemirava bojazan da neće imati šta pametno da kažu kad se nađu u nekom većem društvu, drugi su zabrinuti zbog mogućnosti da okolina primeti njihovu nervozu jer se lako zarumene, znoje im se dlanovi…
Ovo stanje može biti jako naporno, jer ono što bi trebalo da budu prijatna iskustva, recimo, viđanje s prijateljima tokom praznika, može da pretvori u izvore stresa toliko snažnog da u nekim slučajevima izaziva povraćanje, preskakanje srca i drhtanje ruku, na primer.
Zbog toga nije retka pojava da osobe koje pate od socijalne anksioznosti izbegavaju okupljanja, pravdajući se izmišljenim gripom, ili nekom hitnom porodičnom situacijom koju moraju da reše, sve da bi izbegli agoniju socijalne interakcije.
Ovo stanje može praviti probleme i u svakodnevnom životu, osobe koje pate od socijalne anksioznosti ponekad imaju velikih teškoća kad treba da sa nekim nepoznatim razgovaraju telefonom, ili kad im se neko obrati, želeći da proćaska da prekrati vreme u redu na kasi u supermarketu.
Ipak, dobra vest je da nije nemoguće prevazići ovaj problem, ili ga bar svesti na nešto manju meru. Nekoliko jednostavnih trikova može vam pomoći da socijalne kontakte ne doživljavate kao nešto toliko traumatično kao do sada.
Psihoterapeut Ričard Galager smatra da je jedan od efikasnih načina za prevazilaženje socijalne anksioznosti ovladavanje veštinom razgovora na "lake teme".
"Ćaskanje je 'lepak' koji drži društvo na okupu", kaže Galager za "Dejli mejl". "To je nešto što ne možete da izbegnete u životu, ako imate bilo kakvu interakciju s ljudima, ali, to je veština koja može da se nauči, baš kao i kuvanje, na primer."
Ako se budete pridržavali ovih jednostavnih koraka, buduća okupljanja kojima budete prisustvovali biće manje neprijatna i manje traumatična:
Budite da pravoj razdaljini
Pre nego što uopšte stupite u komunikaciju, važno je da poštujete lični prostor. Studija iz 2017. sprovedena u Poljskoj, pokazala je da se "lični prostor" drugačije doživljava u različitim zemljama. Recimo, u Argentini i Norveškoj, ljudima je sasvim prijatno ako nepoznata osoba stoji svega 40 centimetara od njih, ali u Velikoj Britaniji poželjna razdaljina je čitav metar.
"Žene se radije približavaju jedna drugoj nego muškarci, a mladi ljudi generalno lakše stupaju u fizički kontakt nego stariji", navodi se u studiji. Kako da primenite ovo?
"Kad se upoznajte sa nekim, približite se da možete da se rukujete, a zatim se udaljite za jedan korak. Ako se osoba sa kojom ste se upoznali približi, održavajte tu razdaljinu", savetuje Galager.
Održavajte kontakt očima nekoliko sekundi
Kontakt očima je esencijalni deo povezivanja među ljudima, i jako je važan deo socijalnih veština. Koliko treba da traje, da ne bi ispalo da neprijatno zurite u nekoga? Studija sprovedena 2016. na Univerzitetskom koledžu u Londonu pokazala je da kontakt očima treba da traje oko tri i po sekunde, a da nakon toga postaje neprijatan.
"Kontakt očima pokazuje da ste zainteresovani, da vam je prijatno i da želite da učestvujete u konverzaciji. Ali, važno je da nađete pravu meru, pa je najsigurnije da se opredelite za povremeni pogled koji neće trajati predugo, sve dok sa nekim razgovarate", savetuje Galager.
Primenite "Pravilo tri pitanja"
Uspešno vođenje neobaveznih razgovora mora imati dobar početak. Uobičajena pitanja su "odakle poznajete domaćine", ako ste na nekom okupljanju, ili "čime se bavite"/"gde radite". Nije velika mudrost, ali ovo će vam pomoći da probijete led, pre nego što nađete zajedničku temu sa osobama koje ste tek upoznali.
Galager savetuje da se pridržavate "pravila tri pitanja", koje kaže da na svaka tri pitanja koja postavite, treba da ide mala pauza, tokom koje ćete reći nešto o sebi, i dati sagovorniku priliku da vas nešto pita.
Ako morate, pravite se da imate samopouzdanja
Koliko god da ste stidljivi, trebalo bi da se pretvarate da imate samopouzdanja. To ima dugoročno pozitivne efekte, jer će vam pomoći da prebrodite prvi, najneprijatniji trenutak otpočinjanja razgovora sa nekim koga ne poznajete ili koga slabo poznajete, a kad probijete led, i anksioznost će popustiti. "Vežbajući, uspećete stvarno sebi da podignete samopouzdanje", objašnjava Galager.
Istraživanja sugerišu da osmeh, čak i kad je lažan, pomaže da ublažimo stres, i da usporava puls u situacijama koje su nabijene tenzijom.
Trebalo bi da se zapitate koje biste osobine imali kad biste uvek bili "najbolja verzija sebe". A onda, počnite da se ponašate kao odraz u ogledalu te osobe kakva želite da budete. Ako biste se pod idealnim oklonostima nasmešili svakome koga upoznate, radite to ciljano i svesno, sve dok osmeh ne postane deo vaše prirode.
Oponašajte osobu sa kojom razgovarate
Socijalna anksioznost u korenu često ima strah da se drugima nećemo dopasti, ili da će im biti neprijatno u našem društvu. Jedan od načina da to prevaziđete je da suptilno oponašate govor tela osobe sa kojom ste se upravo upoznali, njene gestove i držanje.
Istraživanja su pokazala da se ovaj tip oponašanja podsvesno tumači kao dublje povezivanje, jer dve osobe kao da reaguju sinhronizovano. Možda ste to i primetili, recimo… ako se osoba sa kojom razgovarate malo nagne ka vama, velika je verovantoća da ćete i vi da se nagnete ka njoj. To je podsvesni mehanizam koji služi uspostavljanju poverenja.