Saveti psihologa: Nekoliko trikova koji ublažavaju anksioznost

Anksioznost se manifestuje na različite načine, ne možete da se umirite, ne spavate kako treba, iscrpljujuća je i imate osećaj da ste "na ivici". Ponekad, mogu se javiti i teškoće sa disanjem, ubrzan puls, osećaj da će vam srce iskočiti, tremor ruku ili celog tela.

Napravite listu stvari na kojima ste zahvalni

Ako ste anksiozni, dr Sanam Hafiz sa Univerziteta Kolumbija preporučuje pravljenje spiska stvari na kojima ste zahvalni: "To je varijacija na temu vođenja dnevnika, i može da bude dobar način da se umirite i ponovo dovedete u ravnotežu.

Na taj način, vi održavate balans jer pisanje čini da budete svesni da u životu imate i dobrih elemenata, stvari koje vam donose radost."

Pokušajte sa meditacijom

To je još jedan efikasan način da anksioznost stavite pod kontrolu. "Možete koristiti neku od aplikacija za vođenu meditaciju", preporučuje dr Nastasja Maršal psihilatar.

Ona preporučuje dvadesetak minuta meditacije svakog dana, kao dobar način da ublažite anksioznost i naučite da bolje kontrolišete svoje emocije.

Isprobajte različite tehnike disanja

Ako niste tip osobe kojoj meditacija prija, možete da pokušate sa različitim tehnikama disanja. Dobra stvar je što to možete da primenjujete svuda, čak i kad ste na poslu na primer.

"Korisno je da disanje vežbate kad nemate napad anksioznosti, da biste onda kad se desi umeli da reagujete na pravi način", savetuje dr Lorin Mosbak, psiholog.

Jedna od vrlo efikasnih tehnika je 4-7-8 disanje: "Sporo udišite brojeći u sebi do 4, zatim zadržite dah brojeći do 7, a onda vrlo sporo izdišite brojeći u sebi do 8", savetuje ona.

Ako vam ovo ne prija, pokušajte da dišete tako da i udah i izdah traju po četiri sekunde.

Naizmenično stežite i opuštajte mišiće

Počnite od stopala, pa naviše, naizmenično svesno stežući i opuštajući mišiće.

Fokusirajte se na okolinu

Ovde je vrlo efikasna 5-4-3-2-1 tehnika. "Kad vas 'zarobe' misli koje izazivaju anksioznost, ova tehnika će vam pomoći da ostanete svesni realnosti, umesto da se brinete zbog stvari koje su se dogodile ili će se možda dogoditi u budućnosti", kaže dr Mosbak.

"Kad imate napad anksioznosti, pokušajte da se fokusirate na okolinu, nabrojte pet stvari koje vidite, četiri stvari koje možete da osetite (vašu kosu, tepih, teksturu džempera koji nosite), tri stvari koje možete da čujete (automobile, sopstveno disanje, psa koji laje), dve stvati koje možete da namirišete (parfem, miris sveće, na primer) i jednu stvar čiji ukus možete da osetite", objašnjava ona.

Ova strategija pomaže osobi da ponovo uspostavi kontrolu nad okruženjem i fokus sa anksioznih misli prebaci na fizičke osećaje i realnost.

Isplanirajte vreme kada ćete razmišljati o onome što vas brine

Na prvi pogled, ovakav raspored podstiče anksioznost, ali psihijatar Heder Lajons kaže da je ovo prilično efikasan metod. "Vreme za zabrinutost je upravo to kako vam zvuči, i ovakvo planiranje može da bude vrlo korisno. Umesto da dozvolite da vam brige pojedu veći deo dana, odredite konkretno vreme kada ćete o tome razmišljati i pokušajte da se pridržavate toga", savetuje ona.

Ako vas preplave negativne misli tokom dana, zapišite ih i kažite sebi da ćete o tome razmišljati u predviđeno vreme.

Vodite dnevnik

Ovo je dobar način da pratite kako se osećate iz dana u dan, što je jako važno jer može da vam pomogne da prepoznate situacije koje doprinose anksioznosti. Na taj način biće vam lakše da se izborite sa problemima.

Ako se borite sa problemima, ako vas mori nešto, ako imate osećaj da je sve izgubljeno… niste usamljeni. Niste krivi. Niste slabi. Potražite pomoć.

Na sajtu Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" postoji i onlajn čet. Registracija nije potrebna, dovoljno je samo da "kliknete" na prozorčić za čet i započnete razgovor sa nekim od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja:

* Važno je da znate još nešto

To što neko deluje kao da savršeno funkcioniše u životu ne znači da ne može patiti od nekog problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Ima ljudi koji uz odgovarajuću terapiju mogu da žive i rade potpuno normalno. Ali, ima i onih koji ulažu neverovatan napor u prikrivanje svog stanja, tako da njihovi prijatelji, kolege, ponekad čak i članovi porodice ne primete ništa.