Rođeni Kruševljanin koji već 20 godina živi u Italiji, za MONDO priča o životu u doba korone, o nezadovoljstvu naroda, strahu, ali i sitnicama koje su mu ulepšale dane "pod ključem".
Nakon dva meseca teške borbe, Italija, jedna od najteže pogođenih zemalja pandemijom virusa kovid-19 na svetu, koji je do sada odneo više od 30.000 života, konačno "hvata dah".
U zemlji koja je donedavno na dnevnom nivou mrtve brojala u stotinama, a u jednom trenutku se opasno približila i cifri od hiljadu preminulih za svega 24 sata, situacija se konačno stabilizuje. Povoljnije statistke ohrabrile su vladu da 4. maja ukine dvomesečnu blokadu i počne postepeno da popušta mere.
U jednoj od najlepših regija smeštenoj u centralnoj Italiji, u bajkovitoj Toskani, živi Mladen Gašić, rođeni Kruševljanin koji je pre 20 godina, kao 13-godišnji dečak sa roditeljima došao u ovu prelepu zemlju. Nastanili su se u gradiću od "cirka" devet hiljada duša po imenu Kjuzi, što u prevodu sa italijanskog znači "zatvoreno", zaključano". Igrom sudbine, poslednja dva meseca njegovog života bila su upravo "pod ključem".
O životu u doba za i posle korone, za MONDO priča ovaj 33-godišnji mladić.
"Na svu sreću, u gradu u kojem živim nije bilo mnogo bolesnih i preminulih, a situacija se poboljšava iz dana u dan. Evo, pre neki dan smo imali 40-ak novozaraženih i dvoje mrtvih“, kaže Mladen i dodaje da situaciju isprva nisu tragično doživljavali. A onda su počele da stižu vesti o ogromnom broju mrtvih, a usledile su i vanredne mere.
"Život postajao sve teži i teži. Puno ljudi je stradalo, nismo smeli da izlazimo napolje, osim do prodavnice, apoteke i pošte. Bilo nam je strogo zabranjeno da se udaljavamo od kuće, kazne za nepoštovanje mera bile su rigorozne - krivična prijava, a potom novčana kazna i pritvor na određeno vreme. Ljudi su bili mnogo uplašeni, nisu znali kako da se ponašaju, zavladala je panika... U međuvremenu se situacija na severu, koji je najteže pogođen pandemijom, sve više pogoršavala, broj zaraženih je rastao iz dana u dan.“
Da li su te uplašile crne brojke o kojima smo mi ovde neprestano slušali?
"Na početku nisam mislio da će situacija s koronom u ovoj meri eskalirati, da će se ovako nešto desiti. Posledice su strašne, i dan danas se narod bori za život. Kako su stizale vesti o sve većem broju žrtava, tako sam i ja bio više zabrinut, ne samo za sebe, već za moju porodicu, prijatelje. Zaista je bilo teško.“
Vreme u izolaciji "trošio" je kao i svi mi - uz knjigu, TV, pomažući roditeljima oko kućnih poslova... Podnosilo se sve nekako, ali gubitak slobode mu je, ipak, najteže pao.
"Život se odjednom promenio, više nisam mogao da se bavim svakodnevnim 'stvarima', nisam smeo da izađem, da se vidim s društvom, teško mi je bilo što ne idem na posao... Više nisam imao slobodu i to je ono što najviše ubija, psihički i fizički. Iskreno, nisam očekivao da će ovoliko dugo da traje vanredno stanje. Nažalost, ispostavilo se grešim.“
Posle osam nedelja i naznaka da je epidemija pod kontrolom, usledilo je prvo popuštanje mera...
"Posle dva meseca ove ’robije’ dozvoljeno nam je da izađemo iz kuće, da odemo u šetnju, vozimo bicikl, rekreiramo se malo u prirodi... To je donekle olakšalo situaciju, jer mnogo znači kad možeš malo da se opustiš, čovek se mnogo bolje oseća. Ukidanjem zabrane kretanja vlast nam je, eto, na neki način ’pružila ruku’ posle dva meseca da možemo malo da odahnemo i opustimo se“.
Iako je prvo popuštanje mera ohrabrilo ljude, život za kakav su do tada znali se još nije vratio. Veliki broj Italijana i dalje ne ide na posao, pa tako ni Mladen, koji radi kao pomoćnik kuvara u jednom hotelu. Čekaju "zeleno svetlo" od vlasti.
"Prve radnje koje su otvorili, to su knjižare i prodavnice za decu. Bilo je mnogo tužno gledati sve te lokale zatvorene... Ovde su kafići još uvek zatvoreni, a kako su najavili, trebalo bi idućeg meseca da počnu da rade, od 1. juna. Isto važi za frizerske i salone lepote. Ako situacija bude bolja, moguće je da će otvoriti i ranije. Oni su najgore prošli, pošto su od početka epidemije zatvoreni.“
Neprestano prati situaciju u Srbiji, pa je tako čuo i da je otvaranje kafića kod nas dočekano sa velikim oduševljenjem.
"Moram ovo da kažem, mislim da otvaranje kafića u Srbiji nije dobra odluka. Jeste da se situacija poboljšava i da nema mnogo slučajeva zaraze kao ovde, ali mislim da je mnogo rizično otvoriti lokale u ovom trenutku. Ja bih sačekao još ovaj mesec, za svaki slučaj. Čuo sam i da u Srbiji slabo ko nosi masku. Zašto to rade kada znaju da je virus još uvek prisutan, to ne razumem...“
Snimci iz Rima, na kojima ljudi uz muziku i ples na ulicama slave ukidanje vanrednog stanja, obišli su svet. Da li je Kjuzi slavio?
"Imao sam priliku da vidim taj video na netu, gde ljudi slave na ulicama, igraju, pevaju... Ali, ja ni u ludilu to ne bih uradio u ovom trenutku. Mislim da još nije vreme za slavlje. Ni u mom gradu nije bilo toga. Iskreno, mislim da i ne postoji razlog za veselje, jer je virus još uvek prisutan i situacija može svakog trenutka da se pogorša.“
Kakvo mišljenje vlada u narodu? Ima li ljutnje, da li veruju u te "crne brojke" koje se spominju?
"Ovde su mnogo ljuti zbog toga što se država tako kasno ’probudila’. Neki još čekaju finansijsku pomoć koja im je obećana u martu, a svi moramo da plaćamo račune, mnoge čak unapred. Ako se ne preduzme nešto, biće sve teže. Mnogo je onih koji su ostali bez posla i čekaju da se vrate na radna mesta. A što se tiče broja žrtava, mislim da ono što pričaju na TV-u nije potpuna istina. Ne mislim da lažu, već verujem da je bilo puno slučajeva gde su stariji ljudi sa zdravstvenim problemima umirali od nekih drugih komplikacija, a da je to pripisivano koroni.“
Zabrinut je za budućnost, kako kaže, očekuje da će život posle korone biti sasvim drugačiji.
"Ekonomija je urušena i biće potrebno da prođe dosta vremena da ponovo ’stane na noge’“.
Pre nepunih nedelju dana, Mladen je proslavio 33. rođendan. Ovog puta bez društva i dragih ljudi. Ali, ne žali se. Ima dana za slavlje.
"Za 33 godine, mislim da je ovo prvi, drugi put da sam slavio bez društva. Ipak, drago mi je da sam bio s porodicom, to je najlepše od svega. Ne mogu da lažem, jeste malo tužno kad zamišljaš kako ćeš na taj dan biti s ljudima s kojima se družiš toliko godina, ali zdravlje je najvažnije. Biće vremena i prilike za izlazak... Čuo sam se sa rodbinom i društvom i iz Srbije i Italije preko video četa, i to mi je ulepšalo dan. Eto, to su sitnice koje čoveka usrećuju."
Čim se situacija stabilizuje i čim bude moglo da se putuje, planira da dođe u Srbiju. Ovog puta, voleo bi da ostane malo duže.
"Prvo što planiram da uradim kad dođem u Srbiju, jeste da se vidim sa rodbinom i prijateljima. Posetiću Beograd i provesti se u nekoj kafani uz dobru domaću muziku i klopu, pljeskavice i ćevapčiće obavezno“, kaže Mladen.