"Stara izreka kaže: 'Ma ko da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka'. Gojaznost predstavlja ne samo bolest po sebi, već i značajan faktor rizika za nastanak brojnih poremećaja i stanja koji su njena posledica", kaže dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ona kaže da je prema poslednjim podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u našoj zemlji veliki broj gojaznih – čak 21 odsto odraslih, što je značajan porast u odnosu na prethodno istraživanje!
Gojaznost nije samo estetski problem
Endokrinolog dr Snežana Polovina kaže za RTS da više od 80 odsto gojaznih osoba ima još neku pridruženu bolest pored gojaznosti, ili neku od bolesti koje su posledica gojaznosti.
"Ima mali broj ljudi, između 15 i 18 odsto koje imaju tzv. zdravu gojaznost. Njih možemo prepoznati jer imaju telu tzv. oblik kruške, uži struk i šire bokove, dok ono masno tkivo u trbuhu koje zovemo visceralnim mastima utiču na tkiva i izazivaju bolesti".
Koja hrana najviše stvara probleme
"Stil života se jako promenio, često grešimo u organizaciji obroka. Najveći problem je preskakanje obroka i grickalice koje i te kako umeju da budu problem. Kad god grickamo nešto između obroka, pankreas to prepoznaje kao obrok i luči se insulin. U tim situacijama čuvamo svoje masti, tako da grickanje i industrijski prerađena hrana su doveli do velikog broja gojaznih", objasnio je nutricionista Đorđe Pejić.
On je istakao i da do stvaranja sala na stomaku najviše dovodi upotreba mlečnih proizvoda, a za donja gojaznost odnosno masti u sedalnom delu najveći krivac su slatkiši, lisnata testa, hlebovi.
Nutricionista kaže da se ljudima koji se obrate za pomoć stručnjacima najčešće iz ishrane isključuju namirnice sa šećerom, ali i dosta mlečnih proizvoda.
"Mleko, jogurt i kefir su prve namirnice koje svojim pacijentima isključim, a ostale mlečne proizvode treba jesti umereno i za doručak".
Govoreći o šećeru, endokrinolog dr Polovina ističe da je upravo taj sastojak najveća opasnost u hrani je izaziva zavisnost.
"Mnogo procenata šećera ima u hrani, a šećer izaziva zavisnost jer centar za zadovoljstvo u mozgu, onaj centar na koji deluje kokain, nalazi se blizu centra koji reaguje na hranu. A taj centar traži od organizma ponovno unošenje šećera".
Kao najveću grešku koju ljudi prave, nutricionista izdvaja preskakanje doručka.
"Masne ćelije su pametne i preskakanjem obroka se čuvaju masti. Duži razmak od šest sati između obroka pravi problem jer telo gubi mišiće i vodu, tj. gradivne materijale, a ne masti".
On ističe i da je dovoljno jesti tri dobro izbalansirana obroka u toku dana, a izdvojio je i namirnice koje održavaju sitost.
Namirnice koje održavaju sitost
"Savetujem ih uz obrok, nikako između obroka. Za večeru nikako ne treba jesti kombinaciju skroba i testenina, tipa hleba, testenina sa mesom jer će to da se vari po narednih 10 sati, a uveče enzimska aktivnost opada, pa se stvaraju masti. Neki lagani protein u kombinaciji sa povrćem je dobar večernji obrok".
Fizička aktivnost
Profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja dr Dušan Mitić kaže da se fizička aktivnost uvek preporučuje, skoro u svim stanjima.
"Fizička aktivnost može da smanji za 90 odsto mogućnost dešavanja nečega za šta imamo i genetske predispozicije, to praktično zavisi od načina žviota. Za gojazne osobe preporuka je da rasteretimo kičmeni stub, neko vežbanje u vodi recimo, to je rasterećenje kičmenog stuba".
Kako izračunati maksimalan dozvoljeni puls
"To je najopštija formula, ali puls od te vrednosti treba da bude 55-65 odsto vrednosti jer muškarci često smatraju da će rešiti višak kilograma ako odu na fudbal ili basket, ali to je suviše intenzivna aktivnost da bi mast mogla da bude izvor energije".
On dodaje da svako može sebi da izmeri puls i kaže da je to najvažniji podatak koji morate da znate u toku aktivnosti.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.