Suplementi proteina su svuda oko nas, kako se pravilno uzimaju i mogu li biti štetni po zdravlje? I da li su nam uopšte neophodni?
Da li postoje suplementi "samo" za muškarce, i gde vežbači najčešće greše uzimajući preparate na svoju ruku ili radeći treninge kod kuće, objasnili su na K1 profesor Fakulteta za sport i fizičku kulturu Vladimir Ilić i trener Marko Sekulović.
Uzimanje suplemenata koji "obećavaju" brze rezultate kada je u pitanju fizički izgled ili performans može biti opasno za brojne funkcije organizma. Među njima su metabolizam, potencija, rad reproduktivnih organa, raspoloženje, rad srca...
"Anabolik je, recimo, testosteron, a zloupotreba je u bodibildingu najizraženija, od celog sportskog sveta. Većina preparata se kupuje na crnom tržištu, što stvara sumnje u kvalitet proizvoda, a najopasniji su upravo anabolici. To su hormoni", objasnio je profesor Ilić.
"Nikada se ne igrajte sa njima, egzogeno se oni ne smeju unositi, primarno je cilj ubrzavanje metabolizma i sinteze, povećanje mišićne mase a smanjenje masti. Ali kada unesemo hormon, pokrećemo sprege u organizmu, hormoni komuniciraju međusobno pa kada mi unesemo testosteron, uticaćemo na druge. Insulin, hormon rasta, kortizol, svi će biti pod uticajem toga što smo uzeli. Promenićemo hormonalni status, reproduktivne funkcije, raspoloženje, metabolizam, sve će biti na udaru samo zbog navodnog poboljšanja sportskih performansi. Tu postoji i iskrivljena slika sebe u ogledalu, ogroman je rizik zaista. Među takmičarima u bodibildingu, zbog opterećenja i suplementacije koja je više hormonalna terapija, postoje problemi jer na nekim takmičenjima nema antidoping kontrole", rekao je profesor Ilić.
"Anabolicima se leče ljudi koji ne proizvode dovoljno hormona, ali naravno da ne mogu da se uzimaju na svoju ruku. Oni se koriste u medicinske svrhe. Bodibilderi uzimaju deset i više puta veću dozu od terapijske, rizik je ekstreman, oštećuju se čitavi sistemi organa, pa i srce. Od šest do 12 nedelja je trajanje 'uzimanja' anabolika, ekstremni prirast mišića će se dogoditi, ali šta će biti sa ostalim organima, o tome mnogi ne razmišljaju", rekao je profesor Ilić.
"Trajne promene ne nastaju preko noći, ništa što obećava brze rezultate neće raditi kako želimo", rekao je on.
Gde vežbači najčešće greše, objasnio je trener Marko Sekulović.
"Svi žele neka instant rešenja, mi nećemo telo uništiti za deset dana ali ne možemo za deset ni da ga promenimo i popravimo. Procesi traju, ljudi greše i u tome da rade vežbe na svoju ruku, treneri postoje tu s razlogom. Svako ko misli da može da radi na svoju ruku, greši već u samom treningu, pa i u ishrani, suplementaciji i svemu dalje", rekao je on.
Često ćemo na reklamama ili Internetu videti "suplemente koje bi svaki muškarac trebalo da uzima", da li je to tako univerzalno? Postoji li suplemenat koji muškarac "mora" da koristi?
"Ne postoji, naravno, kao što ne postoji ni hrana koju bi svaki muškarac trebalo da jede. To je sve individualno. U principu, bezbedni su suplementi i proteini, kreatin, prirodne stvari ako se uzimaju umereno", rekao je profesor.
"Ono što je dozvoljeno, postoji u suplement prodavnicama i na štandovima. Nisam se lično susreo sa tim da je neko koristio dozvoljeni suplement, pa imao problem. Vej protein je dodatak ishrani, uzimaju ga sportisti ili rekreativci koji ne unose dovoljno proteina kroz hranu", rekao je Sekulović.
"Hrana je najbitnija, vej protein se koristi samo ako nam treba više proteina. On nije zamena za obrok, on je samo dodatak, svaki trener ili instruktor će vam reći da nema potrebe za suplementima ako se unese dovoljno neophodnih sastojaka kroz pravilnu ishranu", rekao je on.
Praškovi koji se rastvaraju u vodi, razne kesice nekih "sluzavih" supstanci, tečnosti, pa tablete, sagorevači masti, nešto od toga pije se kao sok, a nešto se umeša u hranu... Preparata ima mnoštvo, u raznim oblicima. Ko vežbačima uopšte preporučuje doziranje, i konkretne preparate?
"Oni imaju brojna pitanja o suplementima, malo nas i današnji život tera ka njima, puno radimo i ne hranimo se pravilno i redovno. Proteini su potrebni, mi možemo da posavetujemo nekoga, da kažemo da uzima potvrđene preparate od strane zdravstvenih organizacija, to je jedino sigurno. Svaki preparat, bilo iz radnje ili odakle god, ima neko uputstvo i doziranje. Na dozvoljenim preparatima rađeni su i testovi i analize. Ne sme se prekoračivati doza, to se radi samo uz savet lekara koji će tako rešiti neki nedostatak u telu", rekao je Sekulović.
(MONDO)