Žitarice sadrže gluten, koji mnogi ne smeju da konzumiraju zbog celijakije. Među njima je i Novak Đoković, a gastroenterolog je objasnio šta tačno podrazumeva ishrana bez glutena.
Profesor doktor Vojislav Perišić na Prvoj je upozorio da neće svako ko ima problem sa glutenom imati iste simptome. Variraju od probavnih, do mentalnih!
"Tri odsto stanovništva ima baš celijakiju, to je stabilan odnos, ali moramo biti koncizni - samo 30 odsto njih ima probavne smetnje, proliv, povraćanje... Osteoporoza, malaksalost, zamor i mršavljenje su sada problemi. Celijakija je izgubila klasični vid ispoljavanja, nema više poremećaja koncentracije i drugih tegoba", rekao je on.
Doktor, koji je ranije pričao o tome da je meso neophodno u ishrani ali da uz njega nikako ne treba jesti crni luk, sada je kazao da će simptomi i neprijatnost trajati i kada nema zvanične dijagnoze celijakije i da je to druga stvar.
"Ali gledajte šta je problem, ljudi ne podnose žitarice, na dijeti su bez žitarica i dobro im je, nema nadimanja i malaksalosti, a svi testovi na celijakiju su negativni. U čemu je stvar? To se zove glutenska senzitivnost", rekao je on.
Koliko ljudi uopšte znaju šta je gluten?
"Mislim da dosta ljudi u poslednje vreme zna, imam teoriju, mnogi misle da sam lud ali to je uticaj glutena na mentalne funkcije. Neki neće imati stomačne simptome, ali će itekako biti loše. Gluten se vezuje za opijatne receptore u mozgu, ja sam radio jednu studiju još za vreme bombardovanja, testirali smo da li se frakcije glutena nalaze u likvoru kod dece koja imaju tešku celijakiju. Pa sam od Engleza dobio odgovor da su našli peptide", rekao je on.
Osetljivost na gluten pojavljuje se kod velikog procenta ljudi, tada će analize pokazati da celijakije nema, i važno je znati da je ovakav poremećaj prolazan.
"To se pojavljuje kod 12 odsto ljudi, svi testovi pa i čuvene biopsije tankog creva, sve je negativno. Antitela i genetika su tu. Preosetljivost na gluten, a ne bolest, i ona je prolazna. Najčešće se pojavi u uzrastu od deset godina, pa naviše može da se manifestuje, pa do starosti", rekao je on.
Kada da se obratimo lekaru?
"Kada osoba ima simptome koji odgovaraju iritabilnom crevu, kada nam jednostavno nije dobro, ne osećamo se lepo. Onda je lekar u velikoj dilemi, pa će mu dati probiotike, enzime, a to neće pomoći, doktor će misliti da je iritabilno crevo u pitanju", rekao je prof. Dr Perišić.
"Lekar mora onda da vidi, hoće li probati da utvrdi da li je to osetljivost, ili nervozno crevo, što bi rekli Crnogorci. Onda terapijski pokušava dijetu bez glutena šest meseci, to jeste skupa hrana ali ćemo sa sigurnošću znati u čemu je problem", rekao je on.
(MONDO)