Ako i vi spadate u grupu onih koji odluče da srede kuću i da se otarase svih nepotrebnih stvari, a umesto da ih bacite, vi ih ponovo sačuvate u špajzu, šupi ili na bilo kom drugom mestu, onda treba da obratite pažnju. Ukoliko je ovoj pojavi sklon bilo koji član vaše porodice, uputite ga u činjenicu da se to ne dešava tek tako.
Naravno da ovu pojavu mnogi od nas shvataju bezazleno. Sakupljanje starih stvari i zatrpavanje životnog prostora u nekim ljudima izaziva nepijatnost, teskobu i napetost, dok drugi mogu da uživaju u tome.
Ako raščistite prostor i odreknete se nepotrebnih stvari, na taj način oslobađate svoj um, stres, opterećujuća sećanja i osećate novu, zdraviju energiju.
Psiholozi ističu da postoje četiri motiva zbog kojih sakpljači starih stvari to čine: visoka cena predmeta, predviđanje da će predmet opet nečemu poslužiti, emocionalna vrednost predmeta i čuvanje stvari za nekog kome će možda zatrebati.
Oni su raznim istraživanjima utvrdili da je ovaj poremećaj povezan sa drugim mentalnim stanjima. Analizom je utvrđeno da više od polovine sakupljača stvari pati od teškog oblika depresije, a anksioznost i socijalna fobija prisutne su kod trećine ovih ljudi. Osim toga, opsesivno-kompulzivni poremećaj primećen je kod četvrtine ljudi koji gomilaju stvari.
Stručnjaci kažu da gomilanje može biti doživotni poremećaj, ali postoje načini za njegovo ublažavanje. To uključuje rad u cilju postizanja ispravnijeg vrednovanja predmeta i organizacijskih veština. Osoba će se na taj način osloboditi stresa, a mnogi slučajevi zahtevaju antidepresive koji podižu raspoloženje.
(MONDO)