EUFORIČNA SAM, A ONDA SE JAVLJAJU HALUCIJANCIJE: Marija otkrila sve o bipolarnom poremećaju, evo kroz šta prolazi!

O bipolarnom poremećaju se govori znatno više nego ranije, ali je ova mentalna bolest na neki način mnogima i dalje tabu tema.

Prvi simptomi njoj su je javili u pubertetu, ali je prošlo oko deset godina pre nego što joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj.

"Ja sam negde sa 14-15 godina počela da imam simptome depresije i to je bio prvi trenutak kada sam se obratila za pomoć, ali pošto sam iz malog mesta i tih godina, to je bilo dosta strano svima. To me nije sprečilo da tragam, ali mislim da je prošlo otprilike desetak godina kada je meni dijagnostikovan bipolarni poremećaj, a ne depresija".

Marija kaže da joj je laknulo što je napokon imala dijagnozu, posebno što postoji terapija sa kojom se, kako ističe, može živeti nesmetano, skoro bez ikakvih simptoma.

"Mentalna snaga je najvažnija, ne može da dođe samo od sebe, mislim da događaju ili nečemu, šta god da nam se desi, damo smisao veći, ja sam odlučila da dam smisao i to me je nekako vodilo do danas".

Ona je objasnila i kakvi dođagaji mogu da budu okidači za manične ili depresivne faze kod osoba koje imaju bipolarni poremećaj.

"Uglavnom je to neki događaj, s obzirom na to da smo mi malo hipersenzitivni, jednostavno ne umemo da balansiramo emocije i onda možda od nekog lepog događaja, unapređenja na poslu, recimo, zaljubljivanja, odleti u tu euforiju, koja izgleda divno spolja. U jednom trenutku počinje ta neka faza kada to prelazi malo više, odlazi se u halucinacije, kod mene su npr. uvek počinjale nekim laganim, kao da me neko uhodi ili prati, proverava, a onda to baš prelazi u neke faze".

Iz ove takozvane plus faze sledi prelazak u depresiju.

"U trenutku kada dođe do najviše ekspanzije, dolazi do nagle depresije jer se telo istrošilo, baterije su se istrošile, svi kapaciteti su potrošeni. U mom slučaju je prelazak iz faze u fazu vidan i evidentan i to je uglavnom napad koji liči na epileptični napad. Najčešće sam u tim trenucima završavala u bolnici ili na nekoj klinici, uvek se ljudi koji su sa mnom jako uplaše jer ne znaju šta se dešava. Ja se u tom trenutku nalazim u nekom stanju polusvesti, kao da sam delom svesna šta se dešava, ali nemam mogućnosti da u telu to zaustavim".

Ova hrabra žena koja je sa svima podelila svoju priču, takođe je osnovala i udruženje Alfa di Serbika, a ovo je njen savet svima koji se bore protiv ovog poremećaja.

"Svima bih preporučila da dozvole sebi da imaju emocije, da ih osećaju jer to je jedan od okidača, mi se borimo protiv toga da budemo srećni ili tužni i u jednom trenutku više ne možemo jer nismo mašina. Svakome bih preporučila savetovanje, da pronađe literaturu, javite se nama, mejl na koji možete da pišete je info.alfadiserbika@yahoo.com".

(MONDO)