Ove tri navike za dug život koje su otkrili najstariji ljudi na svetu, nikada vam neće pasti na pamet.
Kada dođete u određene godine, životne navike se menjaju, više niste onako poletni kao što se pre bili i osećate određene promene na telu, što je potpuno u redu. Vreme ne stoji. Iako genetika igra važnu ulogu u životnom veku, posmatranja najstarijih ljudi na zemlji su pokazala na koji način ih njihove navike održavaju vitalnim.
Postoji pet mesta na zemlji na kojima živi najviše stogodišnjaka, a poznata su pod imenom ''Plave zone''. U pitanju su Barbadžija na ostrvu Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, grad Loma Linda u Kaliforniji, Ikarija u Grčkoj i poluostrvo Nikoja u Kostariki.
Den Butner, saradnik časopisa ''Nacionalna Geografija'', pisac više bestselera, kao i Ginisov rekorder u biciklizmu, proputovao je skoro ceo svet i otkrio je ove Plave zone u kojima žive najzdraviji, ali i najstariji ljudi.
Imao je priliku da upozna njihovu svakodnevicu, obilazio je njihova sela i ostrva i pomno beležio recepte za dugovečnost. Osim što je saznao šta oni jedu, otkrio je i kako žive jednim srećnijim životom, a u tome im pomaže i emocionalana povezanost.
Ovo su tri jednostavne navike ljudi koji žive u Plavim zonama, a koje je zabeležio pustolov Butner:
1. Ne vežbaju
Zvuči malo nelogično, složićete se, ali najstariji ljudi u Plavim zonama ne pridaju toliko značaja vežbanju. Ipak, to ne znači da nisu uopšte aktivni. Butner kaže da su oni tamo toliko fizički aktivni da vežbanje nije potrebno.
''Oni žive na mestima gde je svaki odlazak na posao ili kod prijatelja prilika za šetnju'', objasnio je on.
Poslovi u domaćinstvu i oko kuće im omogućavaju da su stalno aktivni, a čak i ručno mese hleb i melju kukuruz za brašno.
2. Jedu dosta ugljenih hidrata
Na pitanje šta najviše jedu, odgovor se krije u biljkama. Oko 90 odsto ukupne ishrane ljudi u Plavim zonama, čine ugljeni hidrati, a najviše jedu žitarice, pasulj ili krtolu.
Ukoliko se odlučite na njihovu dijetu za dug život, koja se najviše sastoji od biljaka i ugljenih hidrata, onda je najbolja preporuka u ishranu ubaciti i slatki krompir.
3. Druženje je na prvom mestu
Međutim, pored (ne)aktivnog života i ishrane, najzaslužnija stvar za njihovu dugovečnost jeste upravo vreme provedeno sa prijateljima. Druženje sa ljudima koji vas ispunjavaju, sedenje u dvorištu i razmenjivanje smeha i dobre energije je hrana za dušu.
''Negovanje prijateljstva koje vas ispunjava je najmoćnija stvar koju možete da učinite kako biste sebi produžili život'', zaključio je Butner.
S druge strane, on se osvrnuo i na ''loše'' prijatelje koji utiču na vas potpuno suprotno. Kako kaže, to su ljudi koji vas ''vuku'' na dole i podstiču nezdravo ponašanje, te vam mogu skratiti životni vek.
Zato pažljivo birajte! Pozitivna socijalna interakcija, prema ovom putopiscu, ključ je dužeg život.
(MONDO)