Da li znate kako i zašto nastaje magla i da li prepoznajete razliku između nje i smoga?
Postoje brojna mesta na planeti koja tokom većeg dela godine ne samo da ne vide sunce, već su često ispunjeni maglom. Ona je tamo toliko gusta, da prizor mnogima deluje zastrašujuće. Ipak, u Srbiji magla nastaje tokom jeseni i zime, obično ujutru i uveče, kada je napolju hladno i dovoljno vlažno.
Svako ko je danas poranio i krenuo na posao, video je koliko se magla "spustila" na puteve, ali da li ste znali zašto ona uopšte nastaje? Pre svega, mnogi ljudi mešaju maglu sa smogom. Ako se u magli nalaze zagađujuće supstance, onda je reč o smogu, a to možete da prepoznate po boji. Čista magla je mlečne boje, a pravi smog znatno tamnije. Mada, u blizini industrijskih zona, možete da primetite žućkasto-sivu boju zbog prisutnosti dima ili prašine u vazduhu.
Maglu čine vodene kapljice ili ledeni kristali, ali su oni toliko sitni i lagani, da prosto lebde u vazduhu. Magla je zapravo oblak koji se nalazi nad samom površinom zemljinog tla. Kada se ukombinuju odgovarajuća količina vodene pare i odgovarajuća temperatura, dolazi do stvaranja magle, pri čemu je neophodno da nema jakog vetra.
Beograd u proseku ima 32 maglovita dana godišnje. Kondenzacijom vodene pare u vazduhu dolazi do stvaranja magle. Kondenzacija započinje kod relativne vlažnosti vazduha znatno manje od 100 odsto, i tada dolazi do pojave sumaglice. Relativna vlaga u vazduhu za vreme magle je između 80 i 100 odsto.
Naravno, najveći oprez prilikom magle jeste u saobraćaju. Kada su jutra maglovita, ni dobar vozač ne može da predvidi ponašanje drugih ljudi. Ipak, postoje šanse da vožnja bude bezbednija. Vozačima se savetuje da da uključe oborena svetla, zadnja svetla za maglu, kao i sva četiri žmigavca ukoliko je magla izuzetno gusta.
Među najmaglovitijim destinacijama na svetu nalazi se najvetrovitije mesto na svetu - Point Rejes, smešteno na pacifičkoj obali u blizini Kalifornije. Ovo mesto poslužilo je za snimanje mnogih horor filmova. Magla se može uočiti na svim kontenentima, dok je u Srbiji najčešća u dolini Velike Morave, Panonskoj niziji i u kotlinama zapadne Srbije.
(MONDO)