Rano proleće je vreme kada se u šumama, ali i na gradskim pijacama može pronaći sremuš, neverovatno lekovita i veoma ukusna biljka. Kako se sremuš pravilno koristi i kako može da nam popravi zdravlje, govorio je u emisiji na RTS-u Momčilo Antonijević, narodni travar.
Sremuš se u narodu naziva još i divlji beli luk ili medveđi luk, jer po narodnom verovanju ovo je prva stvar koju medved pojede kad se probudi posle dugog zimskog sna. Ovo je još jedan dokaz da životinje instinktivno znaju šta je dobro za njihovo zdravlje, jer je sremuš idealno sredstvo za čišćenje organizma od toksina nakupljenih tokom zimskih meseci.
Inače, sremuš je jedna od desetak biljaka koje su prema naredbi Ministarstva zaštite životne sredine (objavljenoj u Službenom glasniku) ove godine zabranjene za skupljanje i branje na teritoriji čitave Srbije jer spadaju u zaštićene vrste divlje flore i faune. Konkretno divlji luk ne sme da se bere u Sremu.
Sremuš je fantastičan biljni lek za bakterijske i za virusne infekcije. To je prirodni antibiotik koji kad se koristi u svežem stanju efikasno uništava bakterije, gljivice i viruse. List sremuša najbolje je upotrebljavati u svežem stanju kao salatu.
Pored snažnog antiseptičnog i antimikrobnog dejstva, divlji beli luk razređuje krv, snižava nivo holesterola i spušta povišen pritisak. Posebno se preporučuje srčanim bolesnicima i onima koji imaju zakrčene krvne sudove.
Mart i april su idealno vreme za branje i konzumiranje sremuša jer se ova biljka može korisititi samo u svežem stanju, sušenjem nestaju njegova lekovita svojstva.Od sremuša možemo napraviti i lekovitu tinkturu kaoja se posebno preporučuje srčanim bolesnicima. Osobe koje imaju čir na želucu treba da izbegavaju ovu biljku.
Kapi od sremuša za čišćenje krvnih sudova, protiv povišenog holesterola i visokog pritiska, preventivno deluju protiv srčanog i moždanog udara.
(MONDO/RTS)