Evo kako da smanjite količinu hrane koju bacate i na taj način uštedite novac i vreme!
Da se u Srbiji svakog dana baci dva miliona kilograma hrane, odn. 2.000 tona iste, predstavlja poražavajući podatak, uzimajući u obzir da skoro pola miliona Srba (446.000) ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Samo u Beogradu, prema direktnim merenjima ustanovljeno je da svaki stanovnik baci 108,1 kilogram hrane na godišnjem nivou, istraživanja su Centra za unapređenje životne sredine.
Osim nejednakosti među našem, ali i globalnom stanovništvu, bacanje i neracionalno skladištenje hrane dovodi do brojnih dugoročnih posledica, kao što su klimatske promene koje sve više uzimaju maha. Takođe, na taj način, ne samo da bacamo hranu, već bacamo i naš novac, utrošene reseurse, energiju, vodu, zemljište, kao i nečiji trud i rad. Ovo je nekoliko saveta, kako da barem kao pojedinac utičete na ovaj sveopšti problem, ali i da dodatno uštedite:
1. Izbegavajte preteranu kupovinu hrane
Jedan od najednostavnijih načina kako da izbegnete bacanje hrane jeste da kupujete racionalno, ne previše i taman koliko je dovoljno za vas i vaše članove porodice. Stručnjaci savetuju da je mnogo bolje više puta u toku nedelje da obavite kupovinu, nego jednu pozamašnu zbog koje nagomilavate namirnice i zlažete se riziku da se one pokvare.
2. Dva puta razmislite
Prema prošlogodišnjem istraživanu Centra za unapređenje životne sredine, u Srbiji se na teritoriji Beograda najviše bacalo voće i povrće. Za razliku od njihovih jestivih delova, mnogo više su se bacali nejestivi. Međutim, da li znate da voće i povrće, čak i ako malo psotane mekše, nije potrebno da se baci. Površinski istrulele delove možete da otklonite i od ostatka da naprite smutije ili da povrće jednostavno ispasirate, skuvate i napravite odličan potaž.
3. Pravite spiskove za kupovinu
Složićete se da kupovina namirnica koje već imate u kući, ali ste zaboravili ili niste sigurni koliko vam je preostalo, samo može da vam stvori dodatni trošak. Zbog toga, pre same kupovine stručnjaci savetuju da napravite spisak namirnica koje vam nedostaju. Na taj način nećete bespotrebno "lutati" po marketiama - uštedeće vam i vreme i novac.
4. Metoda skladištenja hrane
Jedna od poznatih metoda kojom se služe restorani jeste FIFO metoda. Stavljanje svežih i tek kupljenih namirnica u zadnjem delu frižidera i onih "starijih" napred, može da vam pomogne u racionalnom i zdravom korišćenju namirnica. Pa tako, uvek ćete prvo da se dohvatite one hrane kojoj se bliži istek roka trajanja i brže ćete je iskoristiti.
5. Zamrzavanje hrane
Još jedna dobro poznata metoda skaldištenja hrana jeste zamrzivanje iste. Na taj način duže će da vam traje. Još jedan benefit je što zamrznuto sezonsko voće i povrće možete kasnije da konzumirate i van sezone. Pogledajte koliko dugo određene namirnice mogu da se drže u zamrzivaču.
6. Kompostiranje
Odličan način kako da organski otpad, tačnije ostatke hrane, poput korica voća i povrća ili taloga kafe, pretvorite u đubrivo za baštu i cveće jeste kompostiranje - jednostavan i efikasan način da otpatke iskoristite na pametan način.
7. Ručak za poneti
Još jedan od načina kako da uštedite, ali i ne bacate preostalu hranu jeste da je poneste na primer, na posao ili spakujete deci za užinu.
(MONDO)