Pogledajte kako je Nadežda Petrović zauvek ostala Čačanka!
Kažu da iz Čačka potiče dosta uspešnih ljudi. Naravno, i iz ostalih krajeva Srbije, ali isto tako, istorija nam je više puta pokazala da se iz malenih avlija i kuća Moravičkog okruga izrodilo mnoštvo uspešnih Srba - slikara, pesnika, vojskovođa, glumaca, sportista...
Među njima je i naša slavna slikarka Nadežda Petrović, rođena 11. oktobra 1873. godine u Čačku, tačno pre 150 godina. Nakon toliko godina važno je osvetliti njen lik i delo, jer Nadežda nije bila samo slikarka, već i mnogo više. Nadežda Petrović je na izmaku 19. veka bila oličenje žene koja je “raskinula okove” sa tradicijom, predstavljala je, ali i dalje predstavlja neopisivi simbol hrabrosti koji je bio ispred njenog vremena, žena prepuna ambicija i patriotizma, žena koja je u jednom pismu majci u mladosti odredila svoju sudbinu:
"Ja želim da budem slikar, a ne žena, žena ima dosta, ako i ti želiš da budem srećna, pustićeš me da budem slikar, a ne udavača”. I nikada se nije udala…
Srbiji je dovela novu preporođenu umetnost koja je u to vreme bila dočekana “ na nož”. Tek kasnije srpska elita i narod su shvatili koliko su njen talenat i žrtva bili veliki. Iako je imala mogućnost da nastavi putem evropskih metropola, u trenutku početka balkanskih ratova, Nadežda bira Srbiju. Dobrovoljno i punim srcem krenula je za srpskom vojskom na front. Njena uloga bolničarke bila je za neke hrabrost, za druge "ludost", a za Nadeždu svrha postojanja i njen duhovni poziv. Odmah nakon balkanskih ratova usledio je i Prvi svetski rat. Eto Nadežde i tu na frontu! Humanost je ponovo stavila ispred umetnosti, ali i uspela da objedini ta dva. "Šatori Valjevske bolnice" bila je poslednja slika koja je nastala između ranjenika, zavoja i epidemije pegavog tifusa koji je zahvatio i Nadeždu Petrović. Nažalost, od posledice zaraze izgubila je život 3. aprila 1915. godine. Važila je i za prvu ženu fotografa i jedina je žena čiji lik krasi srpsku novčanicu. U pitanju je ona od 200 dinara.
Na ideju o osnivanju ženskog udruženja sa ciljem jačanja nacionalne svesti vezane za oslobođenje "porobljene braće", kako one na jugu, pod turskom vlašću, tako i one na severu i zapadu, pod austrougarskom vlašću, te pomoć ugroženima, bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje, došla je upravo Nadežda Petrović. Osnovala je 1903. godine Kolo srpskih sestara - prvo srpsko žensko nacionalno-feminističko, kulturno-prosvetno, patriotsko i humanitarno društvo.
Rođena u Čačku, ona se nije dugo zadržala tu. Imala je 10 godina kada je zajedno sa roditeljima morala da se preseli prvo u Kraljevo, a potom, kada je porasla, i u Beograd. Kasnije je ju želja za znanjem odvela Minhenu i Parizu. Međutim Čačani nikada nisu zaboravili na nju.
Čačak je ove godine sa ponosom poneo titulu nacionalne prestonice kulture i zajedno sa ovom titulom, Čačak uzdignute glave proslavlja 2023. godinu kao jubilarnu obeležavajući vek i po od rođenja čuvene srpske slikarke. U Umetničkoj geleriji Nadeža Petrović je povodom 150 godina od rođenja slikarke, na dan njenog rođenja, 11. oktobra, otvorena izložba na kojoj je predstavljeno 50 slika iz njenog opusa.
Ni njen bliski prijatelj vajar Ivan Meštrović nije zaboravio na Nadeždu nakon njene smrti. Ispred Čačanske gimnazije već 67 godina spomenik Nadežni Petrović ukrašava najlepši trg u gradu. Ovo maestralno umeće Ivan Meštrović je širokih ruku poklonio Gradu Čačku davne 1954. Godine. Tako je Nadežda Petrović zauvek ostala Čačanka.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.B.)
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.