Džordan Piterson omiljeni je svetski psiholog. U Srbiji je popularan zahvaljujući knjizi 12 Rules for Life: An Antidote to Chaos ("12 pravila za život: Protivotrov za haos"). Još veću pažnju privukao je "suočavanjem" sa Ilonom Maskom. Razlog nije jedan od najbogatijih ljudi sveta, već sako koji je nosio tokom razgovora - dizajn sa srpskim svecima. Ko je Džordan Piterson i zašto se lečio u Srbiji, u jednoj klinici u Beogradu?
Džordan Piterson je bio profesor u Kanadi kada je počeo da kritikuje duh modernog vremena. "Njujork tajms" ga naziva "najuticajnijim intelektualcem u zapadnom svetu". Svetski poznati naučnik rođen je 1962. godine u malom gradu u Alberti. Studirao je psihologiju na Univerzitetu Alberta, a polje njegovog interesovanja u to vreme bile su zavisnosti. Dobio je ponudu za posao na Univerzitetu Harvard, gde je radio kao predavač, bavio se psihologijom ličnosti i postigao značajna naučna dostignuća.
Sa Harvarda, Piterson se vratio u domovinu i postao profesor na Univerzitetu u Torontu, gde je predavao na odseku za psihologiju. Istovremeno, stalno je radio sa pacijentima kao klinički psiholog, specijalizovan za opsesivno-kompulzivne poremećaje, anksioznost i šizofreniju. Dok je radio kao profesor, bio je nominovan za prestižnu nagradu Levinson Teaching Prize.
Kako mu je "Protivotrov za haos" spasao sopstveni život
Džordan Piterson je prošao kroz pakao. Sredinom 2019. godine, povukao se iz javnog života zbog ozbiljnih zdravstvenih problema nastalih kao posledica fizičke zavisnosti od jakih sedativa. "Apsolutni pakao", reči su kojim je njegova ćerka Mihaila Piterson opisala period kroz koji je njen otac prošao.
Petersonov silazak u pakao počeo je u aprilu 2019. kada je njegovoj supruzi Tami dijagnostikovan rak. U tom trenutku, Peterson je doživeo nešto o čemu je opširno pisao u svojim knjigama i predavanjima. U svojoj bestseler knjizi "12 pravila za život: Protivotrov za haos", Piterson je opisao red kao "istraženu teritoriju". Zaista, Džordanov brak sa Tami bio je glavni izvor reda i stabilnosti u njegovom životu.
Piterson je napisao da je njegova supruga Tami bila "stub iskrenosti, stabilnosti, podrške, pomoći, organizacije i strpljenja". Ubrzo nakon toga, obavešten je da će se temelj raspasti. "Haos", piše Piterson, "novo je mesto i vreme koje se pojavljuje kada tragedija iznenada udari. Novo je i neočekivano, pojavljuje se iznenada usred znanja. To je mesto gde se nađete kada se sve oko vas raspada".
Suočen sa tako strašnim vestima, Pitersonova anksioznost se povećala. Dugo je uzimao benzodiazepine. Nakon što je njegovoj ženi postavljena dijagnoza, njegov lekar je povećao dozu. Ipak, to je samo pogoršalo njegovo stanje. Piterson je shvatio da je razvio opasnu fizičku zavisnost. U međuvremenu, Tami je prkosila svojoj dijagnozi i brzo se oporavila. Nažalost, Džordanova muka tek je počela.
Lekar mu je savetovao da prekine da uzima lek noću i da ga zameni drugim, ali to je samo povećalo Pitersonovu patnju. Zatim su pokušali da smanje dozu, ali je i to bilo nepodnošljivo. Najgore od svega, Piterson je razvio stanje zvano akatizija, koje je psiholog kasnije uporedio sa "stalnim ubodom šiljatim štapom". Ovo stanje ga je držalo u stalnom pokretu jer je ležanje, sedenje ili stajanje bilo nepodnošljivo.
Džordan je tada, zajedno sa Mihailom i njenim mužem, započeo dug put, prvo preko Severne Amerike i konačno istočne Evrope, da bi dobio medicinsku pomoć koja bi mu omogućila da se odvikne od benzodiazepina i oporavi se od neuroloških oštećenja. Nekoliko meseci je proveo u Srbiji, na jednoj klinici u Beogradu. U različitim vremenima, Piterson je patio od delirijuma, halucinacija, oslabljenog osećaja za vreme i fizičkih invaliditeta koji su bili toliko ozbiljni da nije bio u stanju ni da se popne stepenicama ili da sam legne u krevet.
"Nije preterivanje da se ponekad čini da su posledice prestanka uzimanja benzodiazepina gore od smrti. Znam da ne bi trebalo tako nešto olako reći, ali bilo je mnogo, mnogo trenutaka kada bi za mene bilo bolje da jednostavno ne postojim nego da doživim ono što sam doživljavao", govorio je Piterson.
Postoje razlozi da se Pitersonov opis ne odbaci kao preuveličan. Na primer, istraživački članak iz 2017. objavljen u American Journal of Preventive Medicine pronašao je vezu između ozbiljnih fizičkih bolesti i rizika od samoubistva. Pa, kako je Piterson uspeo da izdrži tako tešku patnju? Njegova životna filozofija je možda imala veze sa tim.
BONUS VIDEO:
(MONDO)