Tradicija i običaji najvećeg hrišćanskog praznika spajaju duboka religiozna iskustva sa paganskim ritualima. Puni simbolike povezane s prirodom, ovi običaji prepliću ozbiljnost i religiozno promišljanje, ponekad čak i okrutnost, sa narodnim veseljem i zabavom. Pročitajte kako se Uskrs proslavlja u drugim zemljama.
Uskrs na Filipinima
Uskrs je kontroverzan događaj na Filipinima. Na Veliki petak, uprkos kritikama Crkve, i dalje se održava običaj razapinjanja dobrovoljaca na krst. Filipinski biskupi naglašavaju da običaji bičevanja i raspeća tokom Strasne nedelje imaju korene u animizmu i da ih Crkva ne odobrava. Ritual koji oponaša Hristovo raspeće postao je glavna turistička atrakcija u mestu San Pedro Kutud, oko 70 kilometara severno od prestonice Manile. Vernici se pribijaju na krst ekserima dugim oko 10 cm, prethodno dezinfikovanim alkoholom da bi se sprečila infekcija. Najčešće se muškarci odlučuju na ovo iz pokajanja za grehe, kao oblik molitve za zdravlje bližnjih ili iz drugih ličnih razloga.
Uskrs u Francuskoj
Religiozna ozbiljnost prisutna je i u francuskoj hodočasničkoj povorci. Održava se na Veliki petak u gradu Sarten i verovatno je najimpresivnija verska povorka. Kroz grad osvetljen svećama kreće povorka vernika predvođena Velikim hodočasnikom, koji simbolizuje Hrista na putu ka Golgoti. Svake godine ovu ulogu dobija drugi duhovnik, tradicionalno ostaje anoniman, lice mu je pokriveno kapuljačom crvenog plašta, a izmučena ramena nose krst težak 31 kg i lance teške 15 kg.
Uskrs u Španiji
Uskrs se najsvečanije proslavlja u Španiji. Španci praznik obeležavaju u crkvama, ali i na ulicama gradova i sela. Akcenat je više na Hristovoj muci nego na vaskrsenju, pa ne postoji običaj razmene prazničnih čestitki. Strasna nedelja se u Španiji doživljava zajednički, kroz društvo i zajednicu. Uzduž glavnih ulica postavljaju se stolice, a centralni prostor ostavlja se za procesije, kako bi i oni koji nemaju snage da hodaju, mogli da učestvuju.
Povorke organizuju različita bratstva, svako sa svojim zaštitnikom. Njihova tradicija potiče iz 13. veka. Danas u Španiji postoji oko 60 bratstava, a najstarije, "El Silensio" (Tišina), osnovano je 1340. godine. Njihovi članovi organizuju šetnje tokom cele Strasne nedelje. Najtradicionalnija bratstva i dalje ne primaju žene u svoje redove. U Saragosi, prestonici Aragona, postoji 23 različita bratstva koja zajedno organizuju preko 50 povorki tokom Velike nedelje. Najpoznatija je ona koja prikazuje Hristov ulazak u Jerusalim.
Najimpresivnije održavaju se u Valjadolidu i na jugu - u Sevilji, Malagi i Mursiji. Članovi bratstava u istorijskim kostimima nose ogromne pasose, odnosno platforme sa figurama Bogorodice ili Hrista. Često ih prate likovi iz Biblije i pokajnici sa špicastim kapuljačama - kapirotesima. Ova tradicija potiče iz srednjeg veka, kada su kažnjeni inkvizicijom morali da nose odoru pokajnika - sanbenito - i špicastu kapu.
Povorka u Valjadolidu poznata je po tišini. U Navari na severu Španije praznična atmosfera je suzdržanija. Povorku predvode članovi bratstava u dugim mantijama sa kapuljačama, za kojima idu meštani obučeni kao rimski vojnici ili vitezovi u oklopu. Pratnja su i tradicionalni muzičari, a prate ih i sveštenici i gradska policija u svečanim uniformama.
U nekim delovima Španije i dalje se praktikuje višednevni običaj samobičevanja. U San Visente de la Sonsjeri, u oblasti La Rioha, na Veliki četvrtak i petak bičuju svoja leđa dok ne pocrvene, a zatim im volonteri zadaju dvanaest uboda komadićima stakla umočenim u pčelinji vosak. Po starim verovanjima, na taj način izlazi "loša krv".
Uskrs u Italiji
U Italiji se tokom Uskrsa održavaju brojni običaji, posebno u regionima sa jakom hrišćanskom tradicijom. U Firenci, na Uskrs se izvodi spektakl poznat kao "Scoppio del Carro" (Eksplozija kola). Bogato ukrašena kola ispunjena vatrometom vuku se do katedrale, a nakon mise sveštenik pali osigurač koji izaziva eksploziju vatrometa, simbolizujući svetlost i radost vaskrsenja. Na Siciliji se u mestu Ena održava poznata povorka u kojoj učestvuje više od 2.000 bratstava u tradicionalnim odorama, noseći statue Hrista i Bogorodice koje se na kraju susreću na glavnom trgu, simbolizujući radost ponovnog susreta Majke i Sina.
Uskrs u Nemačkoj
Nemci Uskrs slave kroz dekoracije i igre. Najpoznatiji simbol je uskršnji zec, koji donosi jaja. Ovaj običaj potiče još iz 17. veka. U mnogim gradovima deca traže šarena jaja koja su roditelji sakrili po dvorištu ili kući. Takođe, u nekim delovima Nemačke održavaju se povorke konjanika i verske povorke, poput one u Bavarskoj. U Saksoniji i gornjoj Lužici poznata je tradicija uskršnjih vatri, pale se velike vatre koje simbolično spaljuju zimu i dočekuju proleće.
Uskrs u Sjedinjenim Američkim Državama
U SAD se Uskrs uglavnom slavi kroz zabavne aktivnosti, naročito među decom. Najpoznatiji događaj je "Easter Egg Roll" u Beloj kući, gde deca kotrljaju jaja po travnjaku. Običaji su mešavina evropskih i američkih tradicija, sa naglaskom na okupljanje porodice, obrok i igre.
Uskrs u Srbiji
Kod nas je Uskrs jedan od najradosnijih praznika. Običaji počinju još od Velikog petka, kada se farbaju jaja - prvo jaje crvene boje, poznato kao čuvarkuća, čuva se cele godine. Na Uskrs, porodica se okuplja za prazničnim stolom, a deca se raduju tucanju jajima, koje simbolizuje pobedu života nad smrću.
BONUS VIDEO: