- Singapur je prvi na PISA listi čitalačke pismenosti sa 535 poena, a iza njega su kineske oblasti i Tajvan.
- Srbija je ostvarila 415 poena, čak 46 manje od proseka OECD-a od 461 poen.
- Gotovo 48 odsto učenika iz Srbije nije dostiglo osnovni nivo razumevanja pročitanog.
Petnaestogodišnjaci iz Singapura ostvarili su najbolji rezultat na svetu u čitalačkoj pismenosti, objavio je Visual Capitalist.
U istraživanju je učestvovalo oko 760.000 učenika iz 91 zemlje i ekonomije, koji predstavljaju približno 33 miliona petnaestogodišnjaka. PISA testiranje ne proverava samo da li učenici umeju da pročitaju tekst, već koliko dobro razumeju njegovo značenje, povezuju informacije, prepoznaju dokaze i procenjuju pouzdanost tvrdnji.
Gde učenici najbolje razumeju pročitano?
Singapur je zauzeo prvo mesto sa 535 poena, dok su na drugoj poziciji kineske oblasti Peking, Šangaj, Đangsu i Džeđang, koje OECD posmatra kao jednu obrazovnu celinu, sa 527 poena.
Slede Tajvan sa 508, Japan sa 503, kao i Makao i Južna Koreja sa po 501 poenom. Najbolji evropski rezultat ostvarila je Irska, koja je sa 500 poena zauzela sedmo mesto, dok je Estonija odmah iza nje sa 499 poena.
Australija je osvojila 491 poen, dok su Kanada i Sjedinjene Američke Države imale po 490. Prosek zemalja članica OECD-a iznosio je 461 poen.
Gde je Srbija?
Učenici iz Srbije ostvarili su prosečno 415 poena iz čitalačke pismenosti, odnosno 46 poena manje od proseka OECD-a. Zvanična analiza rezultata za Srbiju pokazuje da su naši učenici ispod proseka i u matematici i prirodnim naukama.
Posebno zabrinjava podatak da oko 48 odsto učenika iz Srbije nije dostiglo drugi nivo čitalačke pismenosti, koji se smatra osnovnim pragom. To znači da gotovo svaki drugi petnaestogodišnjak ima poteškoća da prepozna glavnu ideju teksta, pronađe relevantnu informaciju ili izvede jednostavan zaključak na osnovu pročitanog.
Rezultati čitanja sve lošiji
Pad čitalačke pismenosti nije zabeležen samo u Srbiji. Prosečan rezultat zemalja OECD-a smanjen je sa 489 poena 2015. na 461 poen 2025. godine. Samo u odnosu na prethodni ciklus iz 2022, prosek je pao za približno 14 poena.
OECD navodi da je slabljenje rezultata počelo i pre pandemije korona virusa. Više vremena provedenog pred ekranima, digitalno ometanje i sve ređe čitanje iz zadovoljstva poklopili su se sa lošijim razumevanjem tekstova. Primećeno je i češće "brzopleto čitanje", kada učenici tekst prelaze brzo, ali netačno razumeju njegov sadržaj.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)