- U danskom, švedskom, norveškom, islandskom i finskom nema jedne univerzalne reči kao što je englesko "please".
- Ljubaznost se u nordijskim jezicima izražava tonom, formulacijom i kontekstom, a ne posebnom rečju.
- Stručnjaci poručuju turistima da prate lokalni način komunikacije i prilagode se sredini.
Zamislite da stojite u pekari u Kopenhagenu, pred vitrinom punom kolača od limuna posutih šećerom, pletenih peciva sa kardamomom i zlatnosmeđih rolnica sa cimetom. Znate kako da naručite ono što želite, ali kada pokušate da dodate "molim", shvatate da prevod nije tako jednostavan.
U danskom, švedskom, norveškom, islandskom i finskom jeziku ne postoji jedna univerzalna reč koja se koristi na isti način kao englesko "please", piše BBC. Da li to znači da su stanovnici nordijskih zemalja neposredniji ili ljubaznost pokazuju na načine koje stranci ne prepoznaju odmah? Razumevanje te razlike turistima može znatno da olakša svakodnevne susrete.
Ljubaznost se ne izražava svuda isto
Lingvista dr Džejms Puhovski, istraživač u norveškom centru za pisanu kulturu, kaže da je potraga za doslovnim prevodom reči "please" možda pogrešan početak.
Danci, na primer, kada žele da ljubazno zatraže pecivo u pekari, mogu da upotrebe izraz "Ma jeg bede om", koji znači "Mogu li da zamolim za". U Švedskoj se zahtevu može dodati "tack", odnosno "hvala", dok u Norveškoj ljubaznost može da se izrazi osmehom i blagim podizanjem tona na kraju pitanja.
Profesorka danskog jezika Danijela Humelgren objašnjava da je neposrednost deo tamošnjeg načina komunikacije.
"Ovde se ceni efikasnost i komunikacija je uglavnom direktna", kaže ona.
Preterano insistiranje na učtivosti može čak da zasmeta ako usporava razgovor ili obavljanje nekog posla.
Da li su zbog toga nepristojni?
Puhovski ove razlike vidi kao odraz društvenih odnosa. U nordijskim zemljama veoma se ceni jednakost, a razlike u statusu manje se ističu u svakodnevnom govoru.
Na primer, formalni oblici obraćanja, poput Herr i Frue, odnosno "Gospodine" i "Gospođo", uglavnom su izašli iz svakodnevne upotrebe. To odražava način na koji stanovnici ovih zemalja vide sebe, kao ravnopravnije i manje određene društvenom klasom.
Ovakav odnos prema jednakosti često se povezuje sa Janteovim zakonom, skandinavskom idejom da niko ne bi trebalo da smatra sebe posebnijim ili važnijim od drugih.
U svakodnevnim susretima, objašnjava Puhovski, to može da znači da se manje pažnje posvećuje naglašavanju nečijeg statusa. Ljubaznost se zato manje oslanja na posebnu reč kojom se iskazuje uvažavanje, a više na formulaciju, ton i kontekst.
Slične društvene norme postoje širom regiona, uključujući Finsku, iako finski pripada drugačijoj jezičkoj porodici od danskog, švedskog, islandskog i norveškog.
"Jezik je više od reči. Važan je i način na koji iznosite neku ideju", kaže Puhovski.
Kako biti ljubazan bez reči "molim"?
Humelgren savetuje posetiocima da posmatraju ljude oko sebe i prilagode se načinu komunikacije u sredini u kojoj borave.
"Treba da prilagodite stepen učtivosti mestu na kojem se nalazite. Posmatrajte situacije oko sebe kako biste se navikli na ono što se smatra pristojnim, a šta ne", objašnjava ona.
Čak i kada ne govore lokalni jezik, turisti mogu da obrate pažnju na ton, govor tela i način na koji se ljudi obraćaju zaposlenima u uslužnim delatnostima i nepoznatim osobama. Humelgren kaže da izrazito naglašena ljubaznost može da deluje neobično, pa čak i da izazove sumnju.
"Nikada nisam čula da je neko poslao zahvalnicu poštom posle razgovora za posao ili nečeg sličnog. To bi delovalo pomalo preterano, a možda i kao da pokušavate da dobijete neku uslugu", zaključuje.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)