Sve je počelo kada je posetio prijateljicu koja je živela i radila u planinskom hotelu Hytta u Norveškoj dolini Haling. Hytta se nalazi u nenaseljenom mestu, skrivena iza ostalih vrhova, u netaknutoj prirodi i samim tim predstavlja izazov jer se do njega može doći samo jednim delom puta vozilom, a do same hytte može se doći samo gliserom preko ogromnog jezera kojim je okružena ili pešačkim planinskim stazama poznatim samo lokalnom stanovništvu i planinarima, piše sajt norveške ambasade u Srbiji norway.no.

Nenad je tako počeo da radi kao kuvar u tom ušuškanom hotelu gde se hrana priprema na način na koji se spremala pre više od 200 godina.

"Hytta ima svoju mini elektranu, nema dometa signala mobilnih telefona, nema Interneta, ima svoju farmu životinja gde sve životinje slobodno šetaju i hrane na planinskim pašnjacima (svinje, koze, kokoške, krave…). Za brigu o životinjama je bila zadužena jedna gospođa koja je vodila farmu. Ujutru kada se krave vrate sa pašnjaka stiže domaće sveže pomuzeno kravlje mleko, jogurt, sirevi, domaći puter, i nadaleko čuvena domaća pavlaka koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet," kaže Nenad.

Priznaje da je najveći izazov bio adaptirati se i vratiti u vreme i doba kada se tradicionalno radio ceo proces pripremanja hrane, dopremanja namirnica i služenja.

"Kuvati uz sveću i bez struje i koristiti struju koja je na raspolaganju samo osam sati, gde je naravno i apsolutno krajnji cilj da svaki gost bude zadovoljan i nasmejan, punog stomaka ode srećan i opet se vrati".

Međutim, celokupno iskustvo je bilo sjajno, kako kaže, jer je naučio i druge tehnike spremanja i stvaranja namirnica od sireva i mlečnih proizvoda do same nege životinja. Hytta je imala i svoju sušaru za dimljenje ribe, mesa i sireva. U okolini se nalazi jezero koje je bogato planinskom pastrmkom koja se dimila u sušarama ili fermentisala.

U hotelu Hytta se tako za doručak uglavnom sprema kisela riba, kavijar, dimljeno meso, sirevi, povrće i salate.

"Što se tiče glavnih jela za ručak ili večeru, tu postoji takođe ogroman broj specijaliteta i jela od mesa - pečenje, stekovi, šnicle, kobasice, kuvana jela, razni potaži i supe, tako da u tom delu kuhinja jako podseća i ima dosta sličnost sa srpskom".

Skandinavske zemlje, a posebno Norveška, vode računa o održivom razvoju i očuvanju prirode i koriste svoje proizvode i prave svoje specijalitete iz nacionalne kuhinje.

"Jedan od primera takođe je i restoran Maaemo u Oslu koji važi za jedan od najboljih restorana na svetu i nalazi se u Mišelinovom vodiču, gde se na jelovniku koji je sezonski nalaze uglavnom domaća norveška tradicionalna jela. Ista ta jela možete da probate na tradicionalni način u većini Hytta širom Norveške", ističe Nenad.

Beogradskog kuvara su životni planovi trenutno vratili u Srbiju, ali utisci iz Norveške su toliko snažni da se nada da će ih u nekom trenutku obnoviti.