Kad god me neko pita koje je najbolje mesto na svetu, ja bez razmišljanja pominjem Isla Del Sol. O čemu se radi? Radi se o ostrvu Sunca ko je se nalazi na jezeru Titikaka.
Nema puno turista i putnika u ovom delu sveta. Na ostrvu nema uličnog osvetljenja, nema automobila, ulica, telefona i interneta. Svega na par mesta. Ostrvo naseljavaju jako miroljubivi Indijanci koji imaju preplanule obraze zbog sunca koje im je blizu.
Nema puno turista i putnika u ovom delu sveta. Na ostrvu nema uličnog osvetljenja, nema automobila, ulica, telefona i interneta. Svega na par mesta. Ostrvo naseljavaju jako miroljubivi Indijanci koji imaju preplanule obraze zbog sunca koje im je blizu.
Kada sam organizovao prvu turu za ovo ostrvo pitao sam se kako će se ljudi osećati jer na ostrvu osim pogleda i odličnih staza za neverovatne šetnje, nema ničega. Meni je bilo fenomenalno, ali nisam imao predstavu kako će reagovati na prostor, slobodu, tišinu i sunce putnici. Ispalo je da je svima to bila duhovna katarza i potpuno pročišćenje. Visina čini čuda. Ovo posebno mesto sa neverovatnom energijom.
Kako sam saznao za ovo ostrvo? Prvi put kada sam putovao po Latinoamerici nisam imao ni plan ni program puta. Ideja je bila da obiđem Kubu i Brazil da bih kasnije mogao da organizujem neku grupu za ovaj kontinent. Na Kubi sam našao najeftiniju kartu do Perua, ispalo je mngoo jeftinije nego do Brazila. Mislio sam da odem do Perua pa letim za Brazil kasnije i tako uštedim novac i vidim nešto novo. U Peruu sam počeo da upoznajem ljude i putnike i na kraju su me nagovorili da moram da odem do Bolivije.
U tih par nedelja kretanja o Peruu i Bolviji uvek sam u nekim čudnim gradovima, na stanicama ili uličnim pijacama, sretao jednog Argentinca koji je išao sa gitarom i smejao se svetu. On mi je u prolazu rekao da moram do ovog ostrva da odem. Tako sam zavrsio na brodiću koji me dovezao do obala Isla Del Sola.
Ostrvo se strmo izdiže od obale jezera i na vrhu su načičkane kućice u kojima Žive Indijanci. Pentrao sam se polako, sa teškim rancem na leđima, do vrha gde je pukao pogled od 360 stepeni na sve strane sveta. Tu sam našao "guest house" kod jedne Indijanke sa ljubaznim osmehom. Soba je bila jeftina i jednostavna, a pogled neproceljiv. Te večeri sam spavao kraj otvorenog prozora i posmatrao munje u daljini.
Rano ujutro sam ustao i susreo se sa najlepšim pogledom na svetu. Moja kućica je bila na 4.300 metara, ispod mene je jezero na 4.000 m, iznad mene oblaci na 5.000 m tik, a u daljini oblake probijaju vrhovi Anda koji dolaze do 6.500 m. Sve to tako isprepeltano se odbija o površinu jezera i oblaci, vrhovi, sunčevi zraci čine prizor od kojega zastaje dah.
Kako sam saznao za ovo ostrvo? Prvi put kada sam putovao po Latinoamerici nisam imao ni plan ni program puta. Ideja je bila da obiđem Kubu i Brazil da bih kasnije mogao da organizujem neku grupu za ovaj kontinent. Na Kubi sam našao najeftiniju kartu do Perua, ispalo je mngoo jeftinije nego do Brazila. Mislio sam da odem do Perua pa letim za Brazil kasnije i tako uštedim novac i vidim nešto novo. U Peruu sam počeo da upoznajem ljude i putnike i na kraju su me nagovorili da moram da odem do Bolivije.
U tih par nedelja kretanja o Peruu i Bolviji uvek sam u nekim čudnim gradovima, na stanicama ili uličnim pijacama, sretao jednog Argentinca koji je išao sa gitarom i smejao se svetu. On mi je u prolazu rekao da moram do ovog ostrva da odem. Tako sam zavrsio na brodiću koji me dovezao do obala Isla Del Sola.
Ostrvo se strmo izdiže od obale jezera i na vrhu su načičkane kućice u kojima Žive Indijanci. Pentrao sam se polako, sa teškim rancem na leđima, do vrha gde je pukao pogled od 360 stepeni na sve strane sveta. Tu sam našao "guest house" kod jedne Indijanke sa ljubaznim osmehom. Soba je bila jeftina i jednostavna, a pogled neproceljiv. Te večeri sam spavao kraj otvorenog prozora i posmatrao munje u daljini.
Rano ujutro sam ustao i susreo se sa najlepšim pogledom na svetu. Moja kućica je bila na 4.300 metara, ispod mene je jezero na 4.000 m, iznad mene oblaci na 5.000 m tik, a u daljini oblake probijaju vrhovi Anda koji dolaze do 6.500 m. Sve to tako isprepeltano se odbija o površinu jezera i oblaci, vrhovi, sunčevi zraci čine prizor od kojega zastaje dah.
Na oastrvu se služi sveža pastrmka za dolar, slatki krompir, kukuruz i salate od svežeg povrca. Vazduh je redak i šetnje izuzetno prijaju jer stvaraju osećaj finog zamora... Usamljeni putnici sede na brdašcima i meditiraju. Na severnoj strani ostrva je hipi plaža na kojoj su putnici koji žele mir i tišinu. Tu meditiraju u šatorima i kupaju se u hladnoj Titikaki. Temperatura vode je oko 18 stepeni ali u kombinaciji sa vrelim suncem nije toliko strašno. Odmah iznad plaže je mala stena na kojoj je presto prvog Inka uklesan u stenu. Po legendi na ovo ostrvo se spustilo sunce i vodilo ljubav sa Mesecom i tako se rodio prvi Inka otac od koga su nastale sve Inke. Vračevi iz džungli u stara vremena su dolazili na ovo ostrvo po energiju koja je tu sakrivena, a to radimo i mi i hipici koji putuju da uživaju u lepoti najčistijeg mesta na svetu.
U šetnji ka kući nazad gledao sam brda i uvale iz ptičije perspektive i razmičljao o sunucu i novim tehnologijama. Jednom će kreativni ljudi doći ovde i postaviti solarne ploče. Ostrvo će živeti od sunca, a neka nova civilizacija budućnosti će se opet kreirati na Isla Del Solu... Deca sunca...
U šetnji ka kući nazad gledao sam brda i uvale iz ptičije perspektive i razmičljao o sunucu i novim tehnologijama. Jednom će kreativni ljudi doći ovde i postaviti solarne ploče. Ostrvo će živeti od sunca, a neka nova civilizacija budućnosti će se opet kreirati na Isla Del Solu... Deca sunca...
Ovu, i još mnogo destinacija, na neobičan način možete obići sa Jungle Travelom koji svojim putnicima nudi putovanja po celom svetu po veoma pristojnim cenama.
(Filip Milosavljević za MONDO)
(Filip Milosavljević za MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.