Putnici reklamacije prvo upućuju avio-prevozniku koji je povredio njihova prava. Međutim, ako on u roku od 30 dana ne odgovori na reklamaciju, mogu ga prijaviti Vazuhoplovnom inspektoratu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.

Prava koja putnik ima u slučaju kašnjenja leta, kao i naknade za obeštećenje, kao što je bio slučaj sa ljudima koji su “Jatov” avion iz Amsterdama čekali 24 sata, zavise od njegove dužine (do 1.500 i od 1.500 do 3.500 kilometara), ali i od dužine kašnjenja (dva, tri, četiri i više sati).

"U ovakvim slučajevima avio-prevoznik je dužan da putnike pismeno obavesti o njihovim pravima, da im ponudi besplatne obroke i osvežavajuće napitke ili da im obezbedi hotelski smeštaj i prevoz do njega, ako je neophodno jedno ili više noćenja. Takođe, mora da im omogući dva besplatna telefonska poziva, slanje poruka teleksom, faksom ili elektronskom poštom", kažu za "Blic" u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo.

Kako objašnjavaju, ako let kasni najmanje pet sati, avio-prevoznik mora da u roku od sedam dana putniku plati punu cenu karte, ili plati za deo ili delove putovanja koji nisu ostvareni. Takođe, dužan je da plati i ako su delovi putovanja ostvareni, ali ako zbog krivice avio-kompanije let više ne služi svrsi koju je putnik prvobitno planirao. Pravo na povraćaj novca se primenjuje ako je putnik odlučio da ne putuje zbog kašnjenja.

"Zakon koji reguliše ovu oblast primenjuje se poslednje dve godine. Reklamacija putnika je bilo, ali ne previše. Jedan deo njih ne stigne do nas jer avio-kompanije sa putnicima same reše taj problem", kažu u Direktoratu.

U Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija (Juta) kažu da su imali jedan broj reklamacija i ističu da je većina sporova regulisana nadoknadama.

"Problema sa kašnjenjem letova više ima tokom letnje sezone kada putnike voze čarteri. Kada su redovne linije u pitanju, takve stvari su ređe", kaže Aleksandar Seničić, direktor “Jute”.

(MONDO)