Nekako smo mi, u Srbiji, navikli da cele godine štedimo kako bismo otišli tokom leta na more. Da se kupamo u slanoj vodi, pijemo koktele ispod slamenih suncobrana i vratimo se potamneli kući. Onda, kad nas pitaju kako je bilo, naša priča se svede na isto: kupanje, sunčanje, izlasci do svitanja.

Da li ste ikada razmišljali kako bi izgledalo da svoju ušteđevinu potrošite negde na severu, otkrijete tajne vikinga, irvasa i sirena, udišete čist vazduh pošumljenih predela ispresecanih fjordovima?

Oblaci plešu iznad naših glava, beli, bezazleni, dok ih Sunce seče. Ulazimo u Oslo, norvešku prestonicu, najskuplji grad na svetu 2010.godine. Oslo ima dva puta veći BDP od proseka EU. Bogatstvo se ogleda i u prometu luke, koja godišnje posluje sa oko šest miliona tona tereta i pet miliona putnika. Grad se prostire na preko 450 kvadratnih kilometara, što ga ubraja u najveće gradove sveta. Obuhvata oko 40 ostrva i čak 343 jezera.

Oslo je nastao u 19. veku, dok je status prestonice ovaj grad dobio dva veka kasnije. Međutim, nakon uspostavljanja unije sa Danskom, izgubio je privilegiju glavnog grada. Dobio je i novo ime - Kristijana, po kralju Kristijanu IV od Danske. Ipak, jednostavno i moćno ime - Oslo, prosto je moralo biti vraćeno. Dogodilo se to 1925.godine.

Posebna karakteristika Norveške je njena arhitektura koja se savršeno uklapa u ambijent prirode. Oslo ne odstupa od toga, kao svaka ponosna prestonica svoje zemlje. U prigradskim zonama po sporednim ulicama šeta divljač, poput krava u Indiji, ali ne zbog religije (Norvežani su pretežno protestanti – preko 80 odsto) nego iz razloga što ti delovi grada pripadaju rezervatima prirode. Na ulicama možete videti ljude različite boje kože i kose, koji očigledno nisu tipični severnjaci. U Norveškoj živi čak 20 odsto imigranata, dok u samom Oslu najviše ima Pakistanaca.

Oslo je grad muzeja: Muzej vikinških brodova, Muzej Kon-Tiki, Muzej Fram posvćen norveškim polarnim ekspedicijama, muzej na otvorenom Vigeland u Frognerparku sa 212 statua Gustava Vigelanda (slavnog norveškog vajara)...

Avanturističke turiste svakako najviše privlači skakaonica gde možete improvizovati spust i sa koje imate savršen pogled na grad. Čini vam se da ćete dotaći oblake. Osećaj kao da lebdite, da su svi fjordovi vaši, da je Laponija još bliže i da se pitate da li su bile tačne priče iz detinjstva da u njoj živi Deda Mraz...

Istorijske priče o vikinzima, koji su svojim brodovima sa zakrivljenim pramcem poput opanka, krenuli iz senke visokih litica fjordova u nepoznato. Da li su drakare zaista bili prvi brodovi u Novom svetu? Da li su Ninja, Pinta i Santa Marija bile samo njihova senka, a Kolumbo taj koji je preuzeo sve zasluge za otkrivanje Amerike?

Kako bilo, vikinzi su bili najveći moreplovci svog vremena, plovili su do obala Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda, te do Istanbula i Andaluzije. Zahvaljujući njima luka u Oslu više vekova bruji od prometa, što donosi prihode celoj zemlji.

I eto, danas kada šetamo glavnom ulicom Karl Johan do glavne železničke stanice, upoznajemo se sa raskošnim zgradama čistih i sređenih fasada, bogato dekorisanih, sa restoranima ili buticima u prizemlju. U prepodnevnim časovima, ulica je pomalo pusta, ali već popodne dobija sjaj centra jedne prestonice.

Naređaše se parlament, hotel Grand, Nacionalno pozorište, kraljevska palata, ali ništa nije ostavilo bolji utisak od čorbe sa morskim plodovima i glavnog jela - ukusnog dimljenog lososa.

Norveška budi čula, odiše kulturom i istorijom, miriše na prirodu... Sedamo u čamac i poput Vikinga plovimo fjordovima, dok nebo rumeni sa zalaskom sunca.