Stres, obilni obroci, pa čak i porodična okupljanja mogu da izazovu problem sa zdravljem, kao i hladnoća koja može dodatno da preoptereti srce. Kako da prepoznamo "sindrom božićnog srca"? Profesor doktor Petar Otašević, kardiolog, objasnio je na RTS-u koji su to simptomi koji se javljaju kod pacijenata sa "sindromom božićnog srca" tokom prazničnih dana.
"Prvi je osećaj ubrzanog rada srca koji nastaje zbog previše unosa alkohola i hrane i može nastati bol u grudima, visok pritisak i ozbiljne aritmije", rekao je profesor Otašević.
Božićni srčani sindrom često se javlja tokom praznika, kad se ne radi. Popije se čašica više, više se jede nezdrava i masna hrana.
"Umerenost je stvar karaktera. Potrebno je znati svoje granice u kojima treba i ostati kada su u pitanju hrana i piće. Ako imate neku bolest ili ste u starijoj dobi treba da budete oprezni i da obavezno redovno uzimate lekove", istakao je profesor.
Napominje da istraživanja pokazuju da su srčani problemi najučestaliji ponedeljkom.
Kako hladno vreme utiče na kardiovaskularne bolesti?
"Tokom hladnih dana skupljaju se krvni sudovi i u tom periodu, kao što je i poznato, češće imamo problema sa akutnim infarktima miokarda i šlogom. Čišćenje snega je težak fizički zadatak koji zahteva dobru fizičku formu, pa se treba čuvati", rekao je profesor.
Srčani udar je uvek opasan, i kad je blaži, i kad je jači. Često nismo ni svesni da smo imali srčani udar koji je ostavio posledice.
"Postoje grupe bolesnika kod kojih su ti simptomi odsutni, kao recimo kod dijabetičara, jer ako dijabet dugo traje, on može da napadne nerve i te osobe ne osećaju bol koji je alarm da nešto nije u redu. Kod žena to ne mora biti bol u grudima, može biti bol u ramenu ili jednostavno nedostatak vazduha. Ako se osećate bitno lošije nego što je vaše uobičajeno zdravstveno stanje, potrebno je potražiti lekarsku pomoć", rekao je profesor.
Koji su faktori rizika različitih pacijenata?
"Faktori rizika su univerzalni, to je povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i odgovarajući način života. Žene, naročito posle 65. godine, budu u problemu od nastanka kardiovaskularnih bolesti", navodi profesor Otašević.
Kako živeti posle moždanog udara, infarkta?
"Preventiva je nešto što nam kao naciji nije jača strana i mi generalno ne idemo kod lekara kada smo zdravi, a u tome je ključ sprečavanja kasnijih komplikacija. Ono što mi kao lekari, pogotovo kardiolozi, savetujemo, da do 40. godine svakih dve ili tri godine idemo na preglede, a posle 40. godine na pregled treba ići jednom godišnje. Ako ste naizgled zdravi, kontrolišite svoje zdravlje", navodi profesor.
Dodaje da emocije mogu da budu i pozitivne i negativne, radost ili depresija, naročito kod starijih ljudi. Utiče i stres koga se treba čuvati.
"Preporuka je održavati zdrav način života, redovno vežbanje, umerena ishrana...", rekao je kardiolog prof. dr Petar Otašević.
BONUS VIDEO:
Zvezda može do Top4, a kakve su šanse Partizana: Softver izračunao sve o srpskim klubovima u plej-ofu Evrolige!
Kad ne smišlja Zvezdine pobede, onda je u Hramu Svetog Save: Sferopulos za MONDO o srpskoj kulturi, istoriji i Beogradu
Ispaljeni američki projektili na Rusiju: Preti velika eskalacija sukoba, Putin zapretio da će gađati Orešnikom
Jago nije teže povređen, Zvezda dobila najbolje vesti: Otkriveno kada se Brazilac vraća na parket!
Srbiju očekuje ledena noć: Temperatura pada i na -18 stepeni, evo gde će biti najhladnije