Beograđanin Novak Mandić je sa grupom mladih iz Srbije, u delu Seula koji važi za najinternacionalniji, Itevan, otvorio jedini restoran srpske kuhinje u ovom delu Azije, a dao mu je naziv naše prestonice.

"Beograd" je u poslednje dve godine postao svojevrsna ambasada Srbije u Južnoj Koreji. Osim što uživaju u ukusnoj i ‘neobičnoj’ hrani, mesu sa roštilja kakvo ranije nisu probali, srpskom kajmaku, ajvaru, jogurtu, slaninici i našem hlebu, Korejci u ovom restoranu mogu da upoznaju i srpsku kulturu.

"Stalno se trudimo da promovišemo našu zemlju, da je predstavimo Korejcima kroz hranu, muziku i naš jezik, kao i da ih pozovemo da nas posete i nauče nešto o ovom delu svetu", kaže Novak Mandić za "Novosti".

"Imamo slike Beograda, mapu Srbije, knjige i brošure o našoj zemlji, a ceo prostor je opremljen tako da asocira na srpsku kafanu. Uglavnom slušamo naše radio stanice".

Ekipu koja radi u restoranu ne čine samo Srbi. Šef kuhinje je Igor iz Mladenovca, njegov pomoćnik Stefan (28), a deo kulinarskog tima čini i nekoliko Korejaca, dok je sastav konobara internacionalan.

"U Seul sam došao vođen avanturističkim duhom i željom da upoznam Aziju i istočnjačku kulturu. Posle Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoafričkoj Republici rešio sam da se ne vratim u Beograd, već da nastavim svoje azijsko iskustvo u Koreji. Najpre sam predavao engleski jezik, a zatim sam, inspirisan fudbalom, otvorio dečju fudbalsku akademiju na engleskom, koja je postala jedna od najvećih u Seulu", priča Novak.

Za Novakom, došao je i njegov najbolji prijatelj, Nemanja Milić, s kojim je osnovao firmu "Srpski pirati". Rešili su da se oprobaju u turizmu, pa su prvo otvorili hostel SP Guesthouse, a zatim i drugi Itaewon Inn. Na kraju, i restoran "Beograd", koji je došao kao logičan korak jer, imali su gde da žive, samo je još falilo mesto gde mogu da uživaju u ukusima doma, hiljadama kilometara daleko od Srbije.

Još desetak mladih ljudi iz naše zemlje u naredne tri godine pridružilo se Novaku u ideji da grade svoje snove u Južnoj Koreji.

"Na meniju su ćevapi, rolovano meso, mešano, belo, punjeno belo, pljeskavica, šopska salata, pečene paprika sa lukom, a domaći hleb i kiflice su pripremamo svaki dan u našim pećnicama", priča Novak. "Sve što inače srećemo u gotovo svakoj srpskoj kafani, svrstali smo u naš meni".

A Korejci, kako kaže, vole sve da isprobaju, ali najredovniji gosti najčešće biraju ćevape i punjeno belo meso uz salatu od pečenih paprika. Veće grupe biraju naše čuveno mešano meso. Mnogi se, međutim, vraćaju zbog hleba jer je on u Koreji svojevrsna atrakcija, specifična namirnica na koju nikako nisu navikli i čak ne znaju da li se jede uz ručak, pre njega ili posle. Oni umesto hleba uglavnom jedu pirinač.

"Gosti su raznovrsni, najviše nam dolaze Korejci, ali ima i puno stranaca koji ovde rade ili su u prolazu. Strancima ukus našeg roštilja uglavnom prija i svi koji dođu uglavnom se vraćaju, dok Korejci umeju da prokomentarišu kao da je slanije nego što su navikli. Ipak, uz pivo, priznaju, dobro ide".