Pušači mrze da im neko "soli pamet" i nabraja razloge zašto pušenje nije zdravo. I ja sam to mrzela jer, zaboga, svi to znamo.

Zašto onda to radimo? Zašto se trujemo i uništavamo zdravlje? Odgovor je jednostavan, mnogi bi rekli i glup, a glasi - zbog zadovoljstva.

Znate već kako to počinje. Većina pušača prvu cigaretu zapali onako, u društvu. Posle toga puši samo uz kafu, onda neprimetno počne da puši sve više i najzad shvati da cigarete kupuje svaki dan.

Znam da pušači ne vole da im neko govori da treba da ostave cigarete, zato vam to neću ni reći. Hoću da sa vama podelim svoje iskustvo i da vam kažem da ćete cigarete ostaviti onda kada sami odlučite, kao što sam odlučila i ja. I tada više ništa neće moći da poljulja vašu odluku!

Najpre da vam kažem, pušila sam nešto manje od paklice dnevno, proteklih osam, devet godina. Kao i gotovo svi pušači, imala sam svoje male rituale. Cigareta je "obavezna" uz prvu jutarnju kafu, posle obroka, kada se od nečega fizički umorim, pa pravim pauzu. I između svega toga, naravno, kada osetim da treba "doliti" malo nikotina u organizam.

I kao i vi, iz dna duše sam mrzela kad mi neko kaže da treba da prestanem da pušim.

Onda 1. jula ove godine, kao i svako jutro kada ustanem (a ne radim pre podne), ulazim da pročitam vesti na Mondu. Vidim naslov "Poskupele cigarete, evo kako da ih ostavite". Nisam čitala jer nikada nisam ni razmišljala o tome da prestanem da pušim. Uživala sam u tome i ni na kraj pameti mi nije bilo da se rešim tog zadovoljstva.

Ali, taj naslov mi je tog dana jednostavno "ubacio bubicu" u glavu, na neki čudan način me "bocnuo" u mozak. Znala sam da dosta novca mesečno dajem na to svoje zadovoljstvo, ali nikada se nisam preračunavala koliko. Tog dana sam uradila "grub obračun" i shvatila da mesečno dajem najmanje 4.000 dinara na to.

I tada, kao da me neko "udario" u glavu sam shvatila (znala sam to i ranije, ali tada sam to konačno, zaista prihvatila) da postoji toliko pametnijih, i pre svega zdravih, stvari na koje mogu da potrošim novac.

Pomislite samo da od tih 4.000 dinara koje mesečno dajete za cigarete, možete barem 2.000 da odvojite i pomognete nekome. Možete i da kupite cipele, potrošite na šta vam drago, ali složićete se da je sve bolje nego da bukvalno "spalite" tih nekoliko hiljada mesečno.

Prelomila sam! U paklici u tom trenutku imam još, čini mi se, sedam, cigareta. "Popušiću ih danas i to je to, više ne kupujem cigarete", govorim sama sebi.

Tako je i bilo.

Znam, reći ćete da ne pušim tek nešto manje od mesec dana i da uvek postoji mogućnost da se "vratim" toj ružnoj navici. Ali, ono što je važno je da sam shvatila da ja MOGU bez cigareta.

Za ovih skoro mesec dana nijednom nisam došla u situaciju da "kriziram". Biću potpuno iskrena, nekoliko puta mi je nedostajala cigareta, ali ne u smislu da osetim potrebu za nikotinom, već "ritualno".

Na primer, upravo sam ručala i po staroj logici stvari, sada "treba" da zapalim cigaretu. "Ali, ne, ti više ne pušiš", opominjem sebe.

Da bih sprečila da eventualno pokleknem, odlučila sam da kupim semenke bundeve i da to "ritualno grickam" umesto što bih isto tako ritualno zapalila cigaretu. Semenke sam jela te prve nedelje "nepušačkog života", posle mi više ni to nije bilo potrebno.

Ono što sam takođe promenila u svojoj glavi je da sam odmah počela da razmišljam kao o nepušaču. Ne mogu da zamislim šta bi svakoga od vas ponaosob moglo da motiviše da ostavite cigarete, ali meni su za sada dovoljni lakše disanje, kosa i odeća koji napokon ne mirišu kao da sam izašla iz sušare, ali i puniji novčanik.

I možda najbolje od svega, to što sam ponosna na sebe.

Verujte mi, i vi to možete, onda kada to zaista poželite i odlučite!