Sa dolaskom leta javlja se i želja za što lepšim preplanulim tenom celog tela, pri čemu mnogi prave grešku u proceni uticaja sunca na zdravlje kože i zdravlje uopšte jer mešaju preplanulost stečenu boravkom na svežem vazduhu sa izlaganjem tela suncu u vidu "roštilja" na plaži.
U nastupajućem letnjem periodutreba izbegavati boravak na jakom suncu, a štetni uticaj na kožu treba sprečiti kremama sa visokim zaštitnim faktorom, garderobom i hranom, savetuju lekari.
Koža je posebno osetljiva na UV zrake i zato izbegavajte jako sunce, a pre sunčanja obavezno nanesite kremu sa visokim zaštitnim faktorom. Neumereno sunčanje, bez adekvatne zaštite, nosi određeni rizik od nastanka melanoma, malignog tumora kože.
Dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu dr Željko Mijušković napominje da ova vrsta tumora može da se razvije iz mladeža na vidljivim ili skrivenim delovima kože, ali može da se javi i kao promena koja podseća na bradavicu ili keratozu.
Dr Mijušković posebno naglašava da tamnjenje kože u solarijumu ne predstavlja pripremu za sunčanje i da to minimalno štiti kožu, a sa sobom nosi brojne neželjene efekte.
Decu do prve godine ne bi trebalo izlagati sunčevim zracima, dok stariji mališani mogu boraviti na suncu u jutarnjim i poslepodnevnim satima, uz obavezno korišćenje krema koja imaju zaštitni faktor veći od 30.
"U letnjim mesecima ne izlažite obolelu kožu suncu, a posebno od jakog sunca treba da se štite osobe koje imaju problem sa aknama, herpesom, oni koji pate od atopijskog dermatitisa ili rozacee i oni koji imaju kožne bolesti koja se manifestuje crvenilom i proširenim kapilarima na licu", ističe dr Mijušković.
Za one koje zaista vode računa o upozorenjima stručnjaka, a pritom žele preplanuli ten, na raspolaganju stoje brojna kozmetička sredstva koja premazivanjem daju koži izgled preplanulosti.
U slučaju da želimo prirodnu boju, treba da se izlažemo suncu u malim dozama i u periodu kada je opasno zračenje najmanje, što izuzima period od 11 do 17 sati, uz upotrebu prigodnih rekvizita - suncobrana, losiona sa visokim zaštitnim faktorom, šešira.
Od štetnih sunčevih UV zraka štite kreme za sunčanje, naočare za sunce, šeširi i hrana, pri čemu su pojedine namirnice naročito bogate materijama koje kožu hrane i štite iznutra i tako sprečavaju nastanak bora i mnogo opasnije promene na koži koje mogu dovesti do raka kože.
Tokom vrelih letnjih dana konzumirajte što više voća i povrća, a od mesa piletinu i ribu.
Sunce na Zemlju šalje dve vrste ultravioletnih (UV) zraka - UVA zraci prodiru u dublje dermalne slojeve i uništavaju kolagenska vlakna zadužena za čvrstinu kože, a posledica su bore, a UVB zraci koje apsorbuje epiderm (spoljni omotač kože) oštećuju ćelije i izazivaju zapaljenje i crvenilo.
Pored crvenila kože, i svrab nas upozorava da je vreme da bežimo sa sunca, jer se taj osećaj javlja zbog prisustva histamina, hemikalija koje u organizmu nastaju kao reakcija na zapaljenjski proces.
Rane i plikovi ukazuju na mnogo teže opekotine u kojima se oštećenje proširilo od epiderma do dermalnih slojeva, a ovu vrstu sunčevih opekotina prate jeza, visoka temperatura i mučnina.
U tom slučaju, deo tela sa opekotinama treba hladiti lakim gelovima sa umirujućim sastojcima na bazi aloje ili kamilice, možete uzimati i neki od antizapaljenjskih preparata, a obavezno treba unositi mnogo tečnosti da bi se sprečila dehidracija.
U nastupajućem letnjem periodutreba izbegavati boravak na jakom suncu, a štetni uticaj na kožu treba sprečiti kremama sa visokim zaštitnim faktorom, garderobom i hranom, savetuju lekari.
Koža je posebno osetljiva na UV zrake i zato izbegavajte jako sunce, a pre sunčanja obavezno nanesite kremu sa visokim zaštitnim faktorom. Neumereno sunčanje, bez adekvatne zaštite, nosi određeni rizik od nastanka melanoma, malignog tumora kože.
Dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu dr Željko Mijušković napominje da ova vrsta tumora može da se razvije iz mladeža na vidljivim ili skrivenim delovima kože, ali može da se javi i kao promena koja podseća na bradavicu ili keratozu.
Dr Mijušković posebno naglašava da tamnjenje kože u solarijumu ne predstavlja pripremu za sunčanje i da to minimalno štiti kožu, a sa sobom nosi brojne neželjene efekte.
Decu do prve godine ne bi trebalo izlagati sunčevim zracima, dok stariji mališani mogu boraviti na suncu u jutarnjim i poslepodnevnim satima, uz obavezno korišćenje krema koja imaju zaštitni faktor veći od 30.
"U letnjim mesecima ne izlažite obolelu kožu suncu, a posebno od jakog sunca treba da se štite osobe koje imaju problem sa aknama, herpesom, oni koji pate od atopijskog dermatitisa ili rozacee i oni koji imaju kožne bolesti koja se manifestuje crvenilom i proširenim kapilarima na licu", ističe dr Mijušković.
Za one koje zaista vode računa o upozorenjima stručnjaka, a pritom žele preplanuli ten, na raspolaganju stoje brojna kozmetička sredstva koja premazivanjem daju koži izgled preplanulosti.
U slučaju da želimo prirodnu boju, treba da se izlažemo suncu u malim dozama i u periodu kada je opasno zračenje najmanje, što izuzima period od 11 do 17 sati, uz upotrebu prigodnih rekvizita - suncobrana, losiona sa visokim zaštitnim faktorom, šešira.
Od štetnih sunčevih UV zraka štite kreme za sunčanje, naočare za sunce, šeširi i hrana, pri čemu su pojedine namirnice naročito bogate materijama koje kožu hrane i štite iznutra i tako sprečavaju nastanak bora i mnogo opasnije promene na koži koje mogu dovesti do raka kože.
Tokom vrelih letnjih dana konzumirajte što više voća i povrća, a od mesa piletinu i ribu.
Sunce na Zemlju šalje dve vrste ultravioletnih (UV) zraka - UVA zraci prodiru u dublje dermalne slojeve i uništavaju kolagenska vlakna zadužena za čvrstinu kože, a posledica su bore, a UVB zraci koje apsorbuje epiderm (spoljni omotač kože) oštećuju ćelije i izazivaju zapaljenje i crvenilo.
Pored crvenila kože, i svrab nas upozorava da je vreme da bežimo sa sunca, jer se taj osećaj javlja zbog prisustva histamina, hemikalija koje u organizmu nastaju kao reakcija na zapaljenjski proces.
Rane i plikovi ukazuju na mnogo teže opekotine u kojima se oštećenje proširilo od epiderma do dermalnih slojeva, a ovu vrstu sunčevih opekotina prate jeza, visoka temperatura i mučnina.
U tom slučaju, deo tela sa opekotinama treba hladiti lakim gelovima sa umirujućim sastojcima na bazi aloje ili kamilice, možete uzimati i neki od antizapaljenjskih preparata, a obavezno treba unositi mnogo tečnosti da bi se sprečila dehidracija.
Uživajte na Adi, ali budite oprezni
Ukoliko poželite da se tokom vrelih dana osvežite na Adi – samo napred, ali se pridržavajte osnovnih pravila ponašanja.
Udruženje spasilaca na vodi Srbije plivačima savetuje da u vodu ne ulaze pijani niti posle obilnog obroka, da ne skaču u vodu ukoliko ne poznaju dno, da ne ulaze naglo u vodu i ne udaljavaju se previše od obale, kao i da odmah izađu iz vode ili u nju ne ulaze ako na spasilačkim klupama nije istaknuta zastavica.
Neplivačima se preporučuje da budu blizu spasilaca, kao i da budu veoma oprezni sa dušecima za plivanje.
Roditelji decu mlađu od šest godina moraju neprekidno nadgledati dok su u vodi, pri čemu se ne smeju oslanjati na druge ljude na plaži.
Udruženje spasilaca u slučaju opasnosti savetuje kupačima da ostanu smireni, i zatraže pomoć uz visoko podignutu ruku, a ako je druga osoba u opasnosti nikako joj ne pružati ruku i ne prilaziti licem u lice, vec dodati pogodan predmet (loptu, gumu) za koji može da se uhvati.
(Tanjug)
Udruženje spasilaca na vodi Srbije plivačima savetuje da u vodu ne ulaze pijani niti posle obilnog obroka, da ne skaču u vodu ukoliko ne poznaju dno, da ne ulaze naglo u vodu i ne udaljavaju se previše od obale, kao i da odmah izađu iz vode ili u nju ne ulaze ako na spasilačkim klupama nije istaknuta zastavica.
Neplivačima se preporučuje da budu blizu spasilaca, kao i da budu veoma oprezni sa dušecima za plivanje.
Roditelji decu mlađu od šest godina moraju neprekidno nadgledati dok su u vodi, pri čemu se ne smeju oslanjati na druge ljude na plaži.
Udruženje spasilaca u slučaju opasnosti savetuje kupačima da ostanu smireni, i zatraže pomoć uz visoko podignutu ruku, a ako je druga osoba u opasnosti nikako joj ne pružati ruku i ne prilaziti licem u lice, vec dodati pogodan predmet (loptu, gumu) za koji može da se uhvati.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.