Održavanje tela snažnim i zdravim ključno je da bismo ostali aktivni, samostalni i živeli život punim plućima, nadamo se, dugi niz godina. Postoji mnogo istraživanja koja potvrđuju važnost treninga snage i obnavljanja mišića, jer ih prirodno gubimo s godinama. Ipak, dok mnogi pažljivo planiraju svoje treninge, prelaze dnevne korake kako bi održali kardio rutinu i fokusiraju se na ishranu i nutritivne navike, znatno manje ljudi posvećuje isti nivo pažnje očuvanju zdravlja mozga.
Vaš mozak je zapravo "centralna kontrola" za celo vaše telo. On utiče na vaše pokrete, odluke, pamćenje i kognitivne funkcije. Mozak može mnogo da profitira od dodatnih zdravih navika. Postoje male, svesne stvari koje možete da činite svakog dana da poboljšate mentalno zdravlje. Stručnjaci preporučuju jednostavne navike koje bi vas možda iznenadile, poput socijalizacije, dovoljno sna i smanjenja stresa. Sve su to produktivni načini da podržite dugovečnost mozga.
Za bolje razumevanje stvari koje "zaista imaju značaja", dr Rab Navaz, neurolog sa više od 10 godina kliničkog iskustva, deli za Parade jednu naviku koju lično izbegava kako bi održao mozak u vrhunskoj formi i podržao dugoročno kognitivno zdravlje.
Prema njegovim rečima, san je ključan i treba mu dati prioritet. Ipak, mnogi od nas imaju jednu uobičajenu naviku, nešto što neurolog izbegava po svaku cenu.
"Jedna navika koju izbegavam je krađa sna tako što ostajem budan na telefonu ili laptopu, posebno u krevetu. Ljudi misle da je to bezopasno vreme za odmor, ali često je početak hroničnog manjka sna. San je vreme kada mozak stabilizuje sećanja, resetuje stresne krugove i pokreće noćni sistem čišćenja. Kada skratite san, možda funkcionišete, ali trošak se tiho akumulira tokom godina", ističe doktor.
Šta se dešava kada redovno praktikujete ovu naviku?
Nedovoljno sna ili prekinut san drži mozak u režimu visoke budnosti.
"Vremenom, hronični manjak sna povezan je sa slabijom pažnjom, sporijom obradom informacija, nižom stabilnošću raspoloženja i većim rizikom po krvne sudove, a sve to može da pogura kognitivno starenje u pogrešan smer. To ne znači da jedna noć bez sna izaziva demenciju, ali dugoročni obrazac lošeg sna je stvarni faktor rizika, posebno u kombinaciji sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili nelečenom apnejom u snu", objašnjava neurolog.
Navike higijene sna koje neurolog preporučuje
Važno je da optimizujete noćnu rutinu kako biste imali miran, neprekinut san. Ono što pomaže jednoj osobi, možda neće pomoći drugoj.
"Dajem prioritet doslednom vremenu buđenja, jer ono pouzdanije ukorenjuje telesni sat nego savršeno vreme za spavanje. Trudim se da imam rutinu za opuštanje koja je namerno dosadna - prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidiv prelazak u san", kaže neurolog i dodaje:
"Takođe, kretanje tretiram kao neophodno većinu dana, jer kondicija podržava protok krvi u mozgu i kvalitet sna. Na kraju, ozbiljno shvatam hrkanje i dnevnu pospanost, jer nelečena apneja u snu predstavlja jednu od najlakše rešivih pretnji za zdravlje mozga", upozorava doktor.
Ako biste napravili samo jednu promenu, doktor ističe važnost držanja telefona van spavaće sobe.
"Postavite striktno vreme za prekid korišćenja ekrana 45 do 60 minuta pre spavanja i zamenite ga jednom umirujućom aktivnošću, poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili nekoliko stranica knjige. Ako vas užurbane misli nateraju na skrolovanje, zapišite ih na papir, a zatim zatvorite svesku. Većini ljudi ne treba više samokontrole, već manje okidača na dohvat ruke", objašnjava dr Rab Navaz.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
