Gradjani Evropske unije trebalo bi uskoro da dobiju pravo da slobodno, bez prethodnog odobrenja zdravstvenih vlasti sopstvenene zemlje, odlaze kod lekara, stomatologa ili optičara bilo gde u okviru Unije, najavila je u sredu u Briselu, Evropska komisija.
"Ponekad najbolja medicinska pomoć može biti ukazana u nekoj drugoj članici Unije, naročito u pograničnim delovima ili kad se radi o nekoj specijalnoj intervenciji", dodala je ona.
Sada gradjani EU imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć u bilo kojoj članici EU. Istovremeno, oni mogu da dobiju medicinsku pomoć u nekoj drugoj članici Unije ako njihova država nije u stanju da im takvu pomoć obezbedi ili, pak, ako za to dobiju dozvolu nacionalne zdravstvene službe.
Ukoliko članice EU usvoje predlog Evropske komisije, njihovi gradjani će moći da putuju u bilo koju od zemalja članica i dobiju medicinski tretman bez prethodne dozvole, a novac koji potroše za intervenciju, biće im kasnije vraćen kod kuće.
"Naš predlog štiti prava gradjana koji moraju da putuju da bi sebi obezbedili medicinsku zaštitu", ističe Vasiliju.
Predlog je, u suštini, odgovor Evropske komisije na presude Evropskog suda da je pravo na obezbedjivanje medicinske zaštite u inostranstvu sastavni deo slobode slobodnog kretanja u okviru EU.
Medjutim, u cilju zaštite članica, pacijenti neće jednostavno moći da sednu u kola, obave željenu medicinsku intervenciju i potom naplate novac od nacionalne zdravstvene službe, jer će novac biti refundiran samo za tretman koji bi i kod kuće bio besplatan.
Ta klauzula štiti obe države - i onu koja strahuje da bi njeni troškovi za zdravstvo mogli da drastično porastu, i onu koja se plaši da bi ubuduće morala da osiguranicima vraća pare za intervencije koje nisu subvencionisane kod kuće - poput abortusa, na primer.
Pacijenti koji odluče da potraže medicinske usluge van svoje države moraće da ih plate odmah, a pare će im tek kasnije vratiti njihodva, nacionalana zdravstvena služba.
Kritičari takvog rešenja kažu da će najsiromašnijima biti uskraćeno pravo koje imaju bogatiji - zato što siromašni nemaju para da uslugu odmah plate.
Samo mali broj pacijenata odlučuje da zatraži medicinsku pomoć u instranstvu. Brojke zvanične statistike kazuju da je samo četiri odsto gradjana EU tokom prošle godine zatražilo medicinsku pomoć u nekoj drugoj članici EU. Istovremeno, lani su za zdravstvene usluge van svoje domovine, gradjani Unije potrošili samo jedan odsto para koje inače troše za zdravstvo.
(Tanjug)
"Ponekad najbolja medicinska pomoć može biti ukazana u nekoj drugoj članici Unije, naročito u pograničnim delovima ili kad se radi o nekoj specijalnoj intervenciji", dodala je ona.
Sada gradjani EU imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć u bilo kojoj članici EU. Istovremeno, oni mogu da dobiju medicinsku pomoć u nekoj drugoj članici Unije ako njihova država nije u stanju da im takvu pomoć obezbedi ili, pak, ako za to dobiju dozvolu nacionalne zdravstvene službe.
Ukoliko članice EU usvoje predlog Evropske komisije, njihovi gradjani će moći da putuju u bilo koju od zemalja članica i dobiju medicinski tretman bez prethodne dozvole, a novac koji potroše za intervenciju, biće im kasnije vraćen kod kuće.
"Naš predlog štiti prava gradjana koji moraju da putuju da bi sebi obezbedili medicinsku zaštitu", ističe Vasiliju.
Predlog je, u suštini, odgovor Evropske komisije na presude Evropskog suda da je pravo na obezbedjivanje medicinske zaštite u inostranstvu sastavni deo slobode slobodnog kretanja u okviru EU.
Medjutim, u cilju zaštite članica, pacijenti neće jednostavno moći da sednu u kola, obave željenu medicinsku intervenciju i potom naplate novac od nacionalne zdravstvene službe, jer će novac biti refundiran samo za tretman koji bi i kod kuće bio besplatan.
Ta klauzula štiti obe države - i onu koja strahuje da bi njeni troškovi za zdravstvo mogli da drastično porastu, i onu koja se plaši da bi ubuduće morala da osiguranicima vraća pare za intervencije koje nisu subvencionisane kod kuće - poput abortusa, na primer.
Pacijenti koji odluče da potraže medicinske usluge van svoje države moraće da ih plate odmah, a pare će im tek kasnije vratiti njihodva, nacionalana zdravstvena služba.
Kritičari takvog rešenja kažu da će najsiromašnijima biti uskraćeno pravo koje imaju bogatiji - zato što siromašni nemaju para da uslugu odmah plate.
Samo mali broj pacijenata odlučuje da zatraži medicinsku pomoć u instranstvu. Brojke zvanične statistike kazuju da je samo četiri odsto gradjana EU tokom prošle godine zatražilo medicinsku pomoć u nekoj drugoj članici EU. Istovremeno, lani su za zdravstvene usluge van svoje domovine, gradjani Unije potrošili samo jedan odsto para koje inače troše za zdravstvo.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.