Ugljeni hidrati su na 'lošem glasu', pošto namirnice iz ove grupe (u najvećem broju slučajeva) važe za vrlo, vrlo ukusne i potpuno pogubne po dobru liniju, pa i zdravlje.

Iako su već neko vreme popularne dijete sa 'nula ugljenih hidrata', ne bi trebalo da gubite iz vida da su ugljeni hidrati baza 'piramide ishrane', i da to sigurno nije bez razloga.

Dijete koje podrazumevaju potpuno izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane su obično dijete kojih je vrlo teško pridržavati se duže od dva, tri dana, ali su i prilično štetne za naš organizam i opšte zdravstveno stanje, pošto su našem telu neophodni i ugljeni hidrati, između ostalog.

Hemijska struktura ugljenih hidrata otkirva nam kako su dobili ime - oni se sastoje od makromolekula atoma ugljenika, vodonika i kiseonika, i glavni su izvor energije koja je našem telu neophodna.

Ljudski organizam funkcioniše tako što prvo koristi energiju iz ugljenih hidrata, pre one koju dobija iz proteina, masti ili alkohola, i zbog toga bi trebalo da 45 do 60 odsto naše ishrane čine namirnice bogate ugljenim hidratima.

Evo zašto su nam neophodni ugljeni hidrati:

Oni su izvor energije - Ugljeni hidrati pružaju nam najveći deo energije koja je našem telu potrebna.

Oni su i izvor proteina i masti - Ugljeni hidrati su deo mnogih proteina i masti koji su našem telu neophodni da bi funkcionisalo.

Obezbeđuju nam važne nutrijente - Ugljeni hidrati su izvor nutrijenata neophodnih 'dobrim' bakterijama koje žive u našim crevima i pomažu nam da varimo hranu, ali i da budemo zdravi pošto utiču i na imuni sistem.

Štite mišiće - Ugljeni hidrati su od ključne važnosti i za naše mišiće, štite ih tako što nam pružaju energiju koja nam je neophodna. Ako ne unosimo dovoljno ugljenih hidrata, naše telo počeće da 'jede' sopstvene mišiće, ne bi li dobilo energiju koja mu je potrebna.

Kad sve to uzmete u obzir, verovatno ćete se zapitati zašto bi iko preporučivao dijete koje podrazumevaju vrlo restriktivan unos ugljenih hidrata, ili njihovo potpuno izbacivanje iz ishrane (a takve su, recimo, vrlo popularne Atkinsonova i South Beach dijeta).

Stvar je u tome što ugljeni hidrati nisu loši sami po sebi, ali tip, kvalitet i količina ugljenih hidrata koje unosite ishranom je ono što će ili svrstati na stranu 'dobrih' ili 'loših' momaka.

Ugljeni hidrati koje bi trebalo da unosite su oni neprerađeni, čiji su izvor žitarice celovitog zrna, na primer. Vlakna kojima su bogati ugljeni hidrati iz integralnih žitarica su dobri za vaše zdravlje.

Šećer, skrob i vlakna su 'skroz napravljeni' od ugljenih hidrata, ali, prerađeni šećeri takođe se sastoje od ugljenih hidrata, a niti su zdravi niti su nam neophodni (kao što svi znamo).

Šećer u svom prirodnom, nerafinisanom obliku, kao što je onaj iz voća, meda, prirodnih (sveže ceđenih) voćnih sokova, mleka i povrća je dobar za nas i potreban našem organizmu. Rafinisani šećeri su oni koji bi trebalo da se klonimo.

Skorb je sastavljen od 'povezanih' jedinica šećera, i uglavnom se nalazi u hrani biljnog porekla.

Hleb, pirinač, krompir i pasta su, na primer, bogati skrobom i obezbediće vam postepen 'priliv' energije tokom dana. Ali, hleb i pasta trebalo bi da budu od integralnih žitarica, pirinač smeđi, a krompir, naravno, kuvan.

Vlakna mogu biti raznovrsna, a nalaze se u ćelijskim zidovima voća i povrća. Vlaknima su bogate mahunarke, sočivo, pasulj na primer, a dobar izvor vlakana su i proizvodi od integralnih žitarica.

Ishrana zasnovana na namirnicama koje su bogate vlaknima znači da ćete duže biti siti

Ugljeni hidrati sadrže manje kalorija po gramu od masti, i ako unosite mnogo namirnica koje su bogate vlaknima (koja su, kao što rekosmo, takođe sačinjena od ugljenih hidrata) - to je dobar put ka skidanju viška kilograma.

Ako biste da promenite nešto u svom životnom stilu i načinu ishrane, izbacite prerađene šećere. Bez njih ne samo da možete da živite nego ćete da živite i zdravije i duže. A ostale ugljene hidrate slobodno nastavite da unosite.

Da li i vas dijeta baca u depresiju?