Povodom Svetskog dana zdrave hrane koji se obeležava 16. oktobra, u Privrednoj komori Srbije je organizovan okrugli sto na temu "Šta je zdrava ishrana u Srbiji", na kojem su govorili domaći stručnjaci iz različitih oblasti.

Razgovor na ovu temu je započela nutricionistkinja Dragana Šiljegović Filipović, koja smatra da sistem edukacije u našoj zemlji nije dobar i da bi trebalo uključiti obrazovne i zdravstvene ustanove.

"Mislim da bi edukaciju o zdravoj ishrani trebalo započeti od vrtića. Najvažnije su navike koje steknemo u tako ranom dobu jer se njih pridržavamo i kasnije u životu", rekla je ona.

Nutricionistkinja je iznela i još neke neslavne podatke, poput toga da smo u samom vrhu po hroničnim oboljenjima, a jedan od krivaca za to su loša ishrana i loše navike.

"Imamo jako loše navike i mnogo gojazne dece. Nedavno sam obratila pažnju na škole u svom kraju. U blizini svake se nalazi pekara. Deca na odmorima uvek jedu u pekarama, kupe picu ili neko drugo testo, a u tome nema ništa zdravo. Retko roditelji pakuju deci užinu, a i tada imamo slučajeve da zbog toga decu zadirkuju u školama", ističe Šiljegović Filipović.

Sa druge strane, tu je i pitanje šta građani Srbije uopšte smatraju zdravom hranom, što je, složićete se, veoma važno znanje koje treba da posedujemo da bismo se zdravo hranili.

"Trebalo bi da se hranimo raznovrsno, kako bismo se hranili zdravo. Problem je što mnogi građani misle da je dovoljno da jedu voće ili povrće i to je to, zdravo se hrani. Drugi problem je i to što je sada u trendu hraniti se jednom vrstom namirnica, ili izbacivati iz ishrane jednu vrstu namirnica. Mislim da treba da jedemo sve, i ugljene hidrate i mlečne proizvode…", kaže nutricionistkinja.

OK, da bismo znali šta je zdravo, trebalo bi da čitamo deklaracije. Samo, čini se da to baš i ne radimo…

"Naša kompanija je ispitala koliko kupaca čita deklaraciju na ambalaži, a ispostavilo se da četvoro od desetoro kupaca čita deklaraciju. Međutim, 27 odsto njih to ne zanima, 26 odsto smatra da su to važne informacije, ali se samo pet odsto kupaca vodi onim što piše na ambalaži", rekla je direktorka korporativnih komunikacija "Delhaize Srbija" Mirjana Jovašević.

Nutricionistkinja dodaje da je veliki problem i u tome što ne znamo značenje tih deklaracija, ne znamo šta su, recimo, trans masti.

"Osim toga, često nasedamo na marketinške trikove i kupujemo proizvode na kojima piše 'fit' i slično, misleći da njih možemo da konzumiramo u neograničenim količinama".

Na ovom okruglom stolu čuli smo i da građani Srbije mahom misle da je zdrava hrana preskupa i nedostupna, ali i da je neukusna.

Šiljegović Filipović, sa druge strane, smatra da je suština u tome što zapravo ne znamo kako da koristimo i spremamo tu zdravu hranu, ali i ubrzan tempo života.

"Znate, džaba je da kupite organski krompir, ako ćete od njega da napravite pomfrit. Osim toga, često od ljudi čujemo da nemaju vremena da stalno spremaju hranu, pa se zbog toga mnogo oslanjamo na brzu i gotovu hranu. Sigurna sam da svako od nas ima barem jedan slobodan dan nedeljno i, ne treba da ga provede ceo dan kuvajući, ali tog dana možete da spremite nekoliko jela koje ćete jesti tokom nedelje. Na primer, može da se skuva integralni pirinač i odvoji u posude u kojima će se vakumirati, kao i kinoa, bareni karfiol koji tokom nedelje može da se dodaje kao prilog mesu, ribi…", savetuje ona.

Mnogi se, pak, pitaju, šta im znači da tako pripremaju hranu, kada ne znaju koliko je voće i povrće koje jedemo bezbedno, čime je i koliko prskano.

"Država ima razne vrste inspekcija koje se brinu da ono što je propisano Zakonom bude i u praksi tako. Dakle, možemo sigurno da kažemo da je hrana u Srbiji bezbedna, a da li je zdrava, to je već drugo pitanje", rekao je zamenik direktora sektora za poljoprivredu iz Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović.

"Kada je reč o pesticidima, oni su nužno zlo. Treba nahraniti osam milijardi ljudi u svetu, a sve je manje poljoprivrednih površina. Dakle, pesticidi moraju da se koriste, samo je važno da se upotrebljavaju u propisanim količinama", rekao je v. d. direktora direkcije za Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević.

A kako potrošači mogu da se zaštite?

"Potrošači mogu da se zaštite tako što će hranu da kupuju na mestima koja su za to predviđena jer tako sigurno ne izlažu sebe riziku unošenja nedozvoljenih materija. Namirnice u marketima, prodavnicama i pijacama se redovno kontrolišu, ali niko ne može da vam garantuje za kvalitet namirnica koje kupite kod nekoga ko ih prodaje na kamionu pored puta", istakao je on i dodao da se povremeno dešava da neke namirnice imaju veću količinu određenih materija nego što je dozvoljeno, ali da "to nije strašno".

Naši stručnjaci su ovom prilikom izneli i podatak da 40 odsto ljudi želi da se hrani zdravije, ali da u tome ne istraje.

"Promena navika je najteži deo, a samo to daje rezultate", istakla je menadžerka za komuniakcije brenda "Koka-kola" Milica Stefanović.

Zdrava hrana