Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je u svojoj najnovijoj studiji da više od jedne milijarde odraslih širom sveta sada ima prekomernu težinu kao rezultat ishrane bogate holesterolom i neaktivnog životnog stila. Prvi na listi su – Amerikanci sa, prema zvaničnim procenama, najmanje 72 miliona gojaznih, piše "Politika".
Na američkoj klinici Mejo istraživači smišljaju načine koji bi omogućili da zaposleni u kancelarijama "trče u mestu" umesto da po ceo dan sede za svojim radnim stolom.
Doktor Džejms Levin, sa klinike Mejo, tvrdi da je životno i radno okruženje sa mnogo sedenja najveći krivac za sve veće probleme koje ljudi imaju sa gojaznošću i savetuje: "Ako treba da se okrivi sedenje, onda je stajanje rešenje."
U toku istraživanja na ovoj klinici u Minesoti, Levin je ustanovio da radnici koji stoje sagorevaju 20 kalorija više svakog sata od onih koji sede. Pošto hodanje poboljšava sagorevanje, on je dizajnirao "stojeću radnu jedinicu".
Levinovo istraživanje ustanovilo je da, u zavisnosti od godina i oblika tela, čovek može da izgubi više od 20 kilograma godišnje ako lagano "šeta u mestu" osam sati svakog dana umesto da sedi za stolom.
S druge strane, Predstavnički dom Misisipija usvojio je početkom ove godine zakon po kome će restoranima na teritoriji ove savezne američke države biti zabranjeno da poslužuju hranu gojaznim gostima.
Tekst zakona je delo trojice poslanika čiji je cilj da se smanji broj gojaznih u državi. Misisipi je, naime, jedna od američkih država sa najvećim brojem gojaznih osoba u SAD.
Zasad se, međutim, ne zna ko će odlučivati koja će se osoba smatrati gojaznom, niti koja će težina predstavljati gornju granicu.
Ne zna se, takođe, ni koje će kazne biti predviđene za restorane koji ne budu poštovali ovu zabranu.
Istraživanja japanskih naučnika pokazala su, opet, da su muškarci koji spavaju manje od pet sati noću izloženi većem riziku da postanu gojazni i dijabetičari jer, kako kažu, nedostatak sna stimuliše hormon za apetit.
"Kada se malo spava, apetit se povećava, kao i potreba za unošenjem jake i kalorične hrane", objašnjava japanski naučnik Jošitaka Kaneita.
Istraživanje, koje je prethodilo studiji o ovom problemu, sprovedeno je između 1999. i 2006, a bila su uključena 21.693 muškarca. Oni koji nisu bili gojazni 1999, a spavali su prosečno manje od pet sati tokom noći, imaju 1,36 puta veći rizik da postanu gojazni, u odnosu na muškarce koji spavaju normalno, odnosno oko sedam sati.
Studija je sprovedena samo na muškarcima, tako da ne postoje podaci da li nedostatak sna utiče na isti način i na žene.
S obzirom na to da istraživanja pokazuju da će za manje od jedne decenije 75 odsto odraslih Amerikanaca imati prekomernu težinu, istraživači se trude da pronađu nekakav "magični lek".
Već decenijama lekari u Sjedinjenim Državama govore svojim pacijentima da moraju da učine više da bi smanjili nivo holesterola u krvi.
Neurolozi već dugo znaju za vezu hroničnog stresa i gojaznosti, na osnovu čega su istraživači na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu nedavno otkrili tačan mehanizam pomoću kojeg ljudi dobijaju masnoću kada su pod stresom, a jedu hranu bogatu mastima i šećerom.
"Otkrivši taj mehanizam, sada možemo da manipulišemo mastima", tvrdi doktor Sofija Zukovska. Ona je, sa svojim kolegama, laboratorijske miševe izložila istoj vrsti stresa koji bi doživeli u divljini, a zatim im davala hranu identičnu onoj koju nazivamo brza hrana.
Zukovska je zaključila da ne samo da su naučnici u mogućnosti da manipulišu stvaranjem masnih naslaga i možda ulepšaju telo, već smatraju da su u stanju da leče gojaznost i metabolički sindrom.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja, pokazalo se da svakodnevno vežbanje doprinosi kontroli telesne mase, pojačava energiju, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska, ali i čini zglobove fleksibilnijim, što olakšava kretanje.
Prema savetima lekara, ono što treba da činimo jeste da izbegavamo brzu hranu, ali i suviše zaslađena i gazirana pića, da se što više krećemo i vežbamo, ali da pre svega uključimo sve odbrambene mehanizme i postanemo imuni na – stres.
(MONDO)
Na američkoj klinici Mejo istraživači smišljaju načine koji bi omogućili da zaposleni u kancelarijama "trče u mestu" umesto da po ceo dan sede za svojim radnim stolom.
Doktor Džejms Levin, sa klinike Mejo, tvrdi da je životno i radno okruženje sa mnogo sedenja najveći krivac za sve veće probleme koje ljudi imaju sa gojaznošću i savetuje: "Ako treba da se okrivi sedenje, onda je stajanje rešenje."
U toku istraživanja na ovoj klinici u Minesoti, Levin je ustanovio da radnici koji stoje sagorevaju 20 kalorija više svakog sata od onih koji sede. Pošto hodanje poboljšava sagorevanje, on je dizajnirao "stojeću radnu jedinicu".
Levinovo istraživanje ustanovilo je da, u zavisnosti od godina i oblika tela, čovek može da izgubi više od 20 kilograma godišnje ako lagano "šeta u mestu" osam sati svakog dana umesto da sedi za stolom.
S druge strane, Predstavnički dom Misisipija usvojio je početkom ove godine zakon po kome će restoranima na teritoriji ove savezne američke države biti zabranjeno da poslužuju hranu gojaznim gostima.
Tekst zakona je delo trojice poslanika čiji je cilj da se smanji broj gojaznih u državi. Misisipi je, naime, jedna od američkih država sa najvećim brojem gojaznih osoba u SAD.
Zasad se, međutim, ne zna ko će odlučivati koja će se osoba smatrati gojaznom, niti koja će težina predstavljati gornju granicu.
Ne zna se, takođe, ni koje će kazne biti predviđene za restorane koji ne budu poštovali ovu zabranu.
Istraživanja japanskih naučnika pokazala su, opet, da su muškarci koji spavaju manje od pet sati noću izloženi većem riziku da postanu gojazni i dijabetičari jer, kako kažu, nedostatak sna stimuliše hormon za apetit.
"Kada se malo spava, apetit se povećava, kao i potreba za unošenjem jake i kalorične hrane", objašnjava japanski naučnik Jošitaka Kaneita.
Istraživanje, koje je prethodilo studiji o ovom problemu, sprovedeno je između 1999. i 2006, a bila su uključena 21.693 muškarca. Oni koji nisu bili gojazni 1999, a spavali su prosečno manje od pet sati tokom noći, imaju 1,36 puta veći rizik da postanu gojazni, u odnosu na muškarce koji spavaju normalno, odnosno oko sedam sati.
Studija je sprovedena samo na muškarcima, tako da ne postoje podaci da li nedostatak sna utiče na isti način i na žene.
S obzirom na to da istraživanja pokazuju da će za manje od jedne decenije 75 odsto odraslih Amerikanaca imati prekomernu težinu, istraživači se trude da pronađu nekakav "magični lek".
Već decenijama lekari u Sjedinjenim Državama govore svojim pacijentima da moraju da učine više da bi smanjili nivo holesterola u krvi.
Neurolozi već dugo znaju za vezu hroničnog stresa i gojaznosti, na osnovu čega su istraživači na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu nedavno otkrili tačan mehanizam pomoću kojeg ljudi dobijaju masnoću kada su pod stresom, a jedu hranu bogatu mastima i šećerom.
"Otkrivši taj mehanizam, sada možemo da manipulišemo mastima", tvrdi doktor Sofija Zukovska. Ona je, sa svojim kolegama, laboratorijske miševe izložila istoj vrsti stresa koji bi doživeli u divljini, a zatim im davala hranu identičnu onoj koju nazivamo brza hrana.
Zukovska je zaključila da ne samo da su naučnici u mogućnosti da manipulišu stvaranjem masnih naslaga i možda ulepšaju telo, već smatraju da su u stanju da leče gojaznost i metabolički sindrom.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja, pokazalo se da svakodnevno vežbanje doprinosi kontroli telesne mase, pojačava energiju, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska, ali i čini zglobove fleksibilnijim, što olakšava kretanje.
Prema savetima lekara, ono što treba da činimo jeste da izbegavamo brzu hranu, ali i suviše zaslađena i gazirana pića, da se što više krećemo i vežbamo, ali da pre svega uključimo sve odbrambene mehanizme i postanemo imuni na – stres.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.