Svesni ste da niste gladni, ali neverovatno vam je teško da odolite potrebi da nešto gricnete. To, nažalost, nije baš najzdraviji životni izbor.

Naravno, povremeni "izleti" uživanja u ukusnoj hrani uprkos činjenici da niste gladni, nisu problem, ali ako iznova i svakodnevno to radite - e, to je već problem i rizik po zdravlje.

Šta vam preostaje, odnosno kako da razvijete zdraviji odnos prema hrani?

Psiholog Mel Vels koja je posebnu pažnju posvetila odnosu prema hrani, kaže da je ključ u tome da razmislite za čime zapravo žudite, pored hrane?

"Ako ste ikada bili na dijeti, možda ste mislili da je dobra ideja da pokušate da ignorišete glad ili da pokušate da skrenete pažnju sa želje da nešto jedete. Međutim, umesto da ignorišete tu potrebu, mrzite želju za hranom i pokušavate da skrenete misli, treba da sve to prihvatite, da poštujete hranu i pažljivo je posmatrate", objašnjava Velsova.

Psiholog kaže da kada usvojite takav stav, nećete se više osećate kao da ste rob želje za hranom.

Velsova objašnjava i da postoji razlika između prave gladi i jedenja zbog određenih emocija.

"Kada jedete zbog emocija, reč je o jakoj i iznenadnoj želji da jedete tada, odmah, zbog čega možete da osetite čak i neku vrstu panike i hitnosti. Ali, ako izdržite da to ne uradite 10, 15 minuta, proći će. Ta potreba koju osećate tada je u vašem mozgu, a ne u stomaku".

Sa druge strane, objašnjava psiholog, pravi, realan osećaj gladi dolazi postepeno i osećate ga u stomaku.

"Nemate osećaj hitnosti, ne osećate paniku. Tada zapravo imate vremena da razmislite šta je to što će zadovoljiti vaše telo".

Za mnoge ljude, hrana je automatsko rešenje kada se osećaju odbačeno, usamljeno, kada su nervozni ili pod stresom, kada im je zbog nečega neprijatno ili nešto ne razumeju. I sve to emocionalno prejedanje.

"Hrana im da je osećaj sigurnosti i voljenosti. Za njih hrana predstavlja ljubav i koriste je u pokušaju da pobede negativna osećanja, ali hranom ih pobeđuju samo privremeno. Šta kada biste zastali na trenutak, razmislili o tim emocijama i iskreno sebe pitali šta se dešava? Zašto pokušavate da izbegnete ta osećanja", pita psiholog.

Dakle, trik je u tome da stanete na trenutak, koncentrišete se na disanje i zapitate se šta je to što trenutno osećate. Potrebno je da definišete svoja osećanja, umesto da ih ignorišete i okrenete se kolačima.

Ako ste gladni, jedite, ali tako da obraćate pažnju na hranu, umesto da je samo mehanički stavljate u usta i gutate.

Drugi važan korak je da naučite da stanete kada vam telo poruči da ste dovoljno jeli, i da sprečite da se grickalice ili obrok pretvore u bespotrebno prejedanje.

"Biće trenutaka, pre ili usred jela, kada ćete znati da morate da donesete odluku koja je bolja za vas ili da nastavite da 'zlostavljate' sebe hranom - izazivam vas da se suprotstavite tome i zapitate se kako se osećate", kaže Velsova.

Kada ste umorni, pod stresom ili ljuti, potražite neki drugi način da se izborite sa tim emocijama - šetnja, joga, meditiranje, vežbe disanja, čitanje, pevanje… Nađite svoj "izduvni ventil" i ne pokušavajte da emocije "ugušite" hranom.

Na kraju, nije smak sveta i ne treba da osećate krivicu ako ponekad pojedete više nego što je trebalo, ali gledajte da se to ne dešava često.

"Razmišljajte o hrani, analizirajte sebe. Budite radoznali u vezi sa svojim osećanjima, pokušajte da zaista slušate svoje telo jer ćete mu tako poslati poruku da ste spremni da sarađujete, umesto da hranom maskirate osećanja. A verujte mi, ta poruka koju ćete poslati svom telu će vas daleko odvesti", kaže Veslova.